Albanski jezik izazov za institucije u Dolini (Video)
Albanci Preševske Doline imaju pravo upotrebe albanskog jezika i pisma u svim organima, kao u lokalnim tako i republičkim. Ovo pravo albanskoj manjini u Srbiji garantuju međunarodne konvencije kao i zakoni i ustav Srbije. Takođe albanski je zvanični jezik i po statusu u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa.
Upotreba albanskog jezika i pisma je jedna od nadležnosti Albanskog Nacionalnog Saveta – NSA, koji je osnovan 2010 godine, po zakonu o nacionalnim savetima u Srbiji.
Predsednik komisije za zvaničnu upotrebu albanskog jezika i pisma u NSA, Riza Fetahu, kaže da je ova komisija delimično zadovoljna upotrebom albanskog jezika u lokalnim vlastima, ali uopšte nije zadovoljna upotrebom albanskog jezika u republičkim organima.
„Ima problema u nekolicini javnih preduzeća, čiji su osnivači opštine, kao što je Komunalac u Bujanovcu, zato smo mi tražili da opštine obezbede profesionalne prevodioce za svako preduzeće“, kaže Fetahu.
„Nismo uopšte zadovoljni upotrebom albanskog jezika i pisma u republičkim institucijama, kao što su sudovi, katastar i policija, iako smo radili pritužbe i mi i prethodni saziv nacionalnog saveta“, kaže Fetahu, naglasivši probleme, odnosno nedostatak upotrebe albanskog pisma u ličnim dokumentima, kao što je lična karta i pasoš.
Prema njegovim rečima, NSA traži da albanske škole izveštaje i odluke republičke inspekcije prosvete uzimaju na albanskom jeziku, a takođe da se ispiti za licencu prosvetnih radnika održe na albanskom.
Zaštitnik građana Srbije, Saša Janković, kaže da se u nekim organima ne upotrebljava albanski jezik, zato poziva građane a posebno nevladine organizacije da šalju pritužbe na adresi ove institucije za slučajeve gda oni misle da ima kršenja njihovih prava.
„Ne koristi se u nekim organima albanski jezik, kao što se u drugim organima koristi samo albanski jezik. Naš posao je da vidimo koji je pravi razlog, da li neko namerno pravi smetnje ili je u pitanju neki administrativni problem“, kaže Janković.
Zaštitnik građana apeluje na građane da šalju praktične i konkretne pritužbe, jer prema njegovim rečima, ne možete očekivati da sudija donese presudu ako ne podnesete tužbu.
„Sa svima sa kojima sam se susreo, uključujući i predstavnike nacionalnog saveta sam rekao da ako imate problem u obezbeđivanju dvojezičnosti, napišite pritužbu i pošaljite,moji saradnici spremno čekaju da ispitaju koji je pravni razlog i veoma efikasno postupe. Ako nema spremnosti da se upiše na maternjem jeziku i pismu ime deteta u porodilište, zaštitnik građana ne može postupiti ako nema pritužbe“, dodaje Janković.
Prilikom posete obudsmana u Bujanovcu i Preševu, sa njim je bio i njegov zamenik Robert Sepi, koji je na sastanku sa predsednikom NSA, Jonuzom Muslijem, i načelnikom opštinske uprave u Bujanovcu, Nasimom Ređepijem, razgovarao, između ostalog, i o upotrebi albanskog jezika u opštini Bujanovac.
Oni su procenili da nema dovoljno prevodioca za albanski jezik, i takođe da se manjinski jezici ne primenju ni u registrima matičnih knjiga.
O primeni dvojezičnosti ili zvaničoj upotrebi albanskog jezika u opštini Preševo razgovarali smo sa zamenikom načelnika opštinske uprve, Behljuljem Selimijem, koji je rekao da se dvojezičnost u tamošnjoj lokalnoj administraciji primenjuje približno oko 70 odsto.
„Probleme imamo kod dečjih dodataka i u lokalnoj poreskoj upravi, jer se odluke ovde donose u nadležnim ministarstvima u Beogradu. U dečjoj zaštiti ministarstvo rada nam donosi model odluka a u lokalnoj poreskoj upravi ministarstvo finansija“, kaže Selimi.
Prema njegovim rečima, za poresku upravu su tražili da se model odluka uradi na albanskom jeziku.
„Na početku su nam tražili značajna sredstva a kasnije su odbili naš zahtev“, tvrdi Selimi.
U ovoj opštini zaposlen je jedan prevodioc koji prevodi i materijal za skupštinu.
U Preševu skupštinske sednice se održavaju samo na albanskom jeziku, jer u aktuelnom sazivu nema srpskih odbornika, dok se u Bujanovcu sednice lokalnog parlamenta održavaju simultantskim prevodom, prevodioc prevodi na albanskom dok priča srpski odbornik, a prevodi na srpskom kada priča albanski odbornik.
„Što se tiče skupštine opštine Preševo sve dokumente koje objavljujemo su na dva jezika. Svaki dokument ima paralelno srpski i albanski jezik, dok su materijal i sednice samo na albanskom, jer skupština aktuelno nema srpskih odbornika“, kaže predsednik skupštine opštine Preševo, Ramiz Latifi.
Škodran Ismaili, pravnik iz nevladine organizacije Centar za zagovaranje i razvoj demokratije, sa sedištem u Preševu, kaže da se za dvojezičnost treba ispred svega da se razvija tradicija.
„Smatramo da se dvojezičnost u Preševskoj Dolini primenjuje malo ili vrlo malo, posebno u republičkim organima gde se uopšte ne upotrebljava albanski jezik. Ponekad se albanski jezik ne upotrebljava zbog žurbe u administrativnim procedurama zbog drugih problema“, kaže Ismaili.
I u opštini Medveđa, gde je albanski zvaničan jezik, isto stanje.
„Osim u opštini, u ostalim institucijama, gde je i opština osnivač, kao što su javna preduzeća, albanski jezik se ne primenjuje toliko“, kaže Fehmi Beha, predsednik Partije za Demokratsko Delovanje u Medveđi.
„Sa ovim problemima smo se suočavali a i dalje ćemo se suočiti sve dok dolazimo u poziciji kada će se albanski jezik primeniti u celoj teritoriji opštine Medveđa, kao što je i predviđeno statusom“, kaže Beha.
Predsednik Demokratske Unije Albanaca u Medveđi, Ređep Abazi, kaže da je ovo pitanje pravno dobro regulisano, ali se to u praksi ne realizuje.
„Ne realizuje se jer opština kao nadležni organ to ne želi, zato većina građana zahteve piše samo na srpskom jeziku. Ovo je ostalo i kao nasledstvo od teških vremena kada nisu ni smeli da spominju albanski jezik misleći da će imati posledice, a i nisu prošli bez posledica. Dokumenti se ovde izdaju samo na srpskom jeziku, evidencija je samo na srpskom, a na albanskom je samo u slučajevima ličnih zahteva“, kaže Abazi.
Treba naglasiti da osim gore navedenih problema, na strateškom planu Nacionalnog Saveta Albanaca, identifikovani su i drugi problemi u ovoj oblasti, kao što su izvodi na dva jezika, nedostatak obrazaca na dva jezika koji se upotrebljavaju u sudskim i administrativnim procedurama, kao i drugi problemi iste prirode./Titulli.com/
