Stanković: Država treba da obezbedi radna mesta, ako želi da ovde ima "život" (Video)

U vezi prekinutih razgovora između albanskih političkih lidera i srpske vlade, predsednik ovog državnog organa kaže da se ovi razgovori trebaju nastaviti bez ikakvog odlaganja.

Što se tiče podrške vlade ovom regionu, Stanković kaže da „ako država želi da ostane i da ima stanovnike na ovom prostoru ona mora da obezbedi pre svega materijalne mogućnosti i investitore, bilo strane ili domaće“

Titulli: Šta mislite o aktuelnom stanju u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa i zahtevima albanskih lidera upućeni vladi Republike Srbije?

Zoran Stanković: Ja mislim da je stanje na ovom prostoru stabilno, da se životne aktivnosti odvijaju saglasno ekonomskim mogućnostima kojima raspolažu ove tri opštine, i da ono što je najbitnije nema nikakvih međuetničkih sukoba, da su svakodnevne aktivnosti koje organizuje lokalna samouprava u funkciji građana opština u koje žive. Ono što je potrebno to je i što radimo u ovom vremenu je nastavak razgovora sa albanskim liderima vezanih za sedam tačaka koje je usvojila vlada R. Srbije još 2013 godine. Mislim da dalje odlaganje tih razgovora ne koristi, da i to odlaganje koje se desilo onako kako se desilo bilo nepotrebno. Do sada smo mogli da imamo najveći deo rešenih pitanja koje su lideri albanaca postavili kao probleme pred vladom Srbije, i to je nešto što se nadam da će u narednom periodu biti realizovano obostranom saglasnošću.

Titulli: Kada očekujete nastavak tih razgovora?

Zoran Stanković: Mi već imamo razgovore i aktivnosti. Imamo činjenicu da je od početka godine na ovom prostoru boravila potpredsednica vlade, boravili još četiri ministara, znači ukupno pet ministara vlade R. Srbije, koji su imali razgovore sa predstavnicima lokalne samouprave, sa predsednikom Nacionalnog Saveta Albanaca, sa poslanicima u Skupštini Srbije, i da je tom prilikom dogovoren jedan broj aktivnosti koji se trenutno odvijaju, i to je nešto pozitivno. Ja se nadam da će ti razgovori biti nastavljeni u najskorije vreme i biti realizovani pozitivno sa obzirom da to očekujemo ne samo mi nego to očekuju i albanski lideri sa ovog dela naše zemlje. Iz tih razgovora očekujemo da ćemo već oktobra meseca imati u Bujanovcu novu zgradu fakulteta koja će omogućiti otvaranje još nekog fakulteta. Takođe smo obezbedili sada i kadrova za porodilište u Preševu, u ponedeljak ćemo imati razgovor sa državnim sekretarom ministarstva zdravlja, u kome će pored direktora doma zdravlja prisustvovati i predsednik opštine, predstavnici fonda za zdravstveno osiguranje i da će onda to porodilište moći da radi. Takođe sada kreće konkurs koji je izašao za stipendiste, za studente koje će studirati na fakultetima i koji će imati stipendije koje daje KT, istovremeno i stipendije za srednjoškolce.

Titulli: Jedan od glavnih zahteva puna integracija albanaca u državne organe. Kako to ide, s obzirom da u neke institucije kao što je katastar nemamo nijednog albanca?

Zoran Stanković: Iskreno govoreći mi smo očekivali da će ovi razgovori doneti pozitivne rezultate i da ćemo nakon razgovora koji je trebao biti završen između vlade Srbije, albanskih lidera i predstavnika međunarodne zajednice, da će se rešiti sva pitanja koja ju stavljena pred vladom kao i problem integracije albanaca u državne institucije. Mada je u prethodonm periodu bilo aktivnosti i pozitivnih i dobrih rezultata u tom pravcu, ali smo mi u ove dve, dve i po godine imali situaciju da je prvo bila rekonstrukcija vlade, pa nakon toga bili izbori tako da smo izgubili godinu i nešto dok se formirala vlada, dok su se formirala ministarstva. Dok je trebalo nastaviti te razgovore, izgubili smo veliko vreme a to je rezultiralo činjenicom da nismo uspeli u svemu onome što smo obećali, a to je da se izvrši potpuna integracija albanaca u državne institucije. To podrazumeva znači i ono što u prethodnom periodu država Srbija obećala da će uraditi, to predstavlja da u ovom periodu koji je pred nama da bude što veći broj albanaca integrisan u državne institucije, to predstavlja veći broj zaposlenih ljudi, to predstavlja veće međusobno poverenje, jer kad zajedno radimo onda možemo i mnogo toga više da postignemo. Ja se nadam da je ovaj period koji je pred nama period gde ćemo morati da postignemo mnogo bolje rezultate, kao što je to bilo u nekom prethodnom periodu. Ako to ne uspemo do kraja godine onda tu postoji odgovornost i moja a i ljudi sa kojima sam razgovarao, koji su takođe odgovorno za realizaciju ovoga o čemu vi sada pitate.

Titulli: Kako se mora ubrzavati integracija albanaca?

Zoran Stanković: Mora se ubrzavati jednim stalnim razgovorom, konstantnim sastancima na kojima će se rešavati konkretna pitanja i razvoj međusobnog poverenja. To se sad najbolje videlo kad je došlo do sukoba u Kumanovo, ja sam zvao lokalne lidere bez izuzetaka svi su pokazali jednu punu aktivnost, posebno se to odnosi na predsednika opštine Preševo Ragmi Mustafu, koji je odmah zakazao štab za vanredne situacije na kome su bili i predstavnici KT i to je doprinelo pre svega da ljudi koji su prešli sa teritorije Makedonije na teritoriji opštine Preševo budu smešteni, da nema nikakvih neprijatnosti a da nakon toga kad se sve ovo završilo u Makedoniji da se vrate kući. Mi smo bili spremni da primimo znatno veći broj, zato su došli i predstavnici komisarijata za izbeglice, predstavnici ministarstva  za  rad i socijalnu politiku, crvenog krsta, uprave granične policije, koordinacionog tela. Podeljeni su neki paketi, ali to je pokazalo da u takvim okolnostima jedna zajednička aktivnost može da rezultira ovakvim rezultatima kao što je zbrinjavanje ljudi kojima je u tom trenutku pomoć bila najpotrebnija.

Titulli: Osima sa opštinama, Koordinaciono Telo u prošlom sazivu je imao dorbu saradnju sa Nacionalnim Savetom Albanaca. Danas kakvu saradnju imate i koji su prioriteti NSA predloženi organu vlade?

Zoran Stanković: Mi smo imali veoma dobru saradnju kad je na čelu NSA bio Galip Bećiri a ta saradnja je nastavljena i kad je došao Jonz Musliu. Äinjenica je da ima veliki broj otvorenih pitanja koje treba rešiti a koje su proizašle od prava albanaca u R. Srbiji. To se pre svega odnosi na školovanje, na obezbeđenje uđbenika kojih na žalost u potrebnom broju. To se odnosi i na druge aktivnosti koje su deo rada Nacionalnog saveta. Prema tome mi smo u ovom periodu imali određene razgovore sa novim predsednikom NSA. U narednom periodu je zakazan sastanak na kojem će se detalnije razgovarati o svim tim aktivnostima posebno kada su u pitanju one aktivnosti koje podrazumevaju obrazovanje, zbrinjavanje institucija koja gaje albansku kulturu, kao što je kulturna umetnička društva.

Poseta srednjim ili osnovnim školama, poseta nekim ustanovama i organizacijama gde albanci obavljaju život i rad pokazuje da strašno veliki broj talentovanih dece postoji, ne samo u oblasti kulture već i u oblastima matematike, fizike.

Titulli: Da li imate podršku nadležnih ministarstva za rešavanje problema na jugu Srbije?

Zoran Stanković: Podrška proitiče iz saznanja da na ovom prostoru ima ljdu koji žive, ima nacionalne manjine kao što su albanci koji zahtevaju da se poštuju međunarodne konvencije koje ova država R. Srbija usvojila i prihvatila i iz toga proističu njihove obaveze. Mi smo tu kao koordinatori, sam naziv znači da KT nema izvršnu ulogu, nema ulogu odlučivanja ni po jednom osnovu nego kordinacije između lokalne samouprave i ministarstava. U ovom periodu pokušavali smo i doveli smo jedan veći broj ministara koji su boravili na ovom prostoru. U razgovoru koji smo ove godine imali ministra Sertića sa privrednicima u opštini Bujanovac gde je bilo negde oko 90 privrednika, ministar im je obećao određene stvari i treba to da realizuje, da izvrši. Kad smo bili u Preševu ministarka poljoprivrede ja razgovarala sa 50 – 60 poljoprivrednika i to treba da izvrši. Prema tome ako imamo samo posete nemamo realizaciju onda tu nešto nije u redu, mi se trudimo da kada dođu ministri da ih upoznamo sa celom situacijom pre dolaska na ove prostore jer tačno je jedno da veliki broj građana PBM ne radi, da jedan veliki broj firmi je neaktivan, da nema perspektivu, tačno je da zbog toga veliki broj ljudi želi da napusti ove prostore. Prema tome ako država želi da ostane i da ima stanovnike na ovom prostoru ona mora da obezbedi pre svega materijalne mogućnosti, da li će to biti strani ili domaći investitori, ili investitori sa ovog područja da se što veći broj uposli, a kad ima zaposlene ljude onda su oni okrenuti drugim pitanjima koji pre svega znače "život". /Titulli.com/  

VIDEO