Koji su izazovi medija u Preševskoj Dolini? (Video)
Prema podacima Ministarstva za kulturu i informisanje u Srbiji postoje više od hiljadu medija. Prema novom medijskom zakonu, poslednji rok za privatizaciju javnih medija je prvi jul, kada treba da se privatizuju 72 medijskih kuća.I u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa postoje veliki broj medija, većina privatnih, a prema zakonu treba da se privatizuju mediji koji se finansiraju od opštinskih buđeta ovih opština, Radiotelevizija Preševo, Radiotelevizija Bujanovac i Radio Medveđa.
S obzirom da po zakonu o nacionalnim savetima, nacionalni savet jedne manjine u Srbiji ima prano osnivati medij na maternjem jeziku, Nacionalni Savet Albanaca – NSA u martu ove godine doneo je odluku o osnivanju Albanske Radiotelevizije Doline, sa sedištem u Preševu.
Predsednik komisije za informisanje u NSA, Hevzi Ramadani, potvrđuje odluku o osnivanju albanske radiotelevizije.
Imajući u obzir da NSA svojim aktuelnim buđetom ne bi mogao finansirati funksionisanje jedne radiotelevizije, predsednik komisije za informisanje kaže da za tehničku opremu imaju obećanja od donatora i stranih ambasada, a za buđet fokusiraće se na sredstva opština namenjeni NSA, kao i da su zatražili od nadležnog ministra da se određuje poseban fond za medije, čiji su osnivači nacionalni saveti.
Ramadani dodaje da je NSA zajedno sa ostalim nacionalnim savetima u Srbiji zatražio od ministra kulture i informisanja Ivana Tasovca da se lokalnim vlastima u opštinama gde žive manjine ne oduzima pravo za finansiranje lokalnih medija, kao i da postojeći mediji ostaju u aktuelnim formatima.
Dopisnik Radiotelevizije Kosova za Preševsku Dolinu, Baki Ređepi, koji je bivši predsednik komisije za informisanje u NSA, aktuelno stanje u informisanju na albanskom jeziku u ovom regionu ocenjuje kao ni malo zavidnom, a privatizaciju javnih medija kao razumnom.
Nemamo kvalitetne medije, nemamo istraživačko novinarstvo, a imamo novinarstvo koja je na usluzi politike, kaže Ređepi, dodajući da je razumna privatizacija medija koje za osnivače imaju opštinske skupštine.
Prema njemu, nije dobro da se jedan medij fokusira na protokolarni rad opštine, imajući u obzir činjenicu da postoje i mediji koji su primorani da sami obezbeđuju svoj buđet.
Prema rečima novinara Ređepija, reorganizacijom medija, ubuduće će privatni mediji imati perspektivu, a publiku i donatore će privući kvalitetom i ozbiljnim radom.
Kao uspešnu priču on naglašava portal Titulli.com, dodavši da se treba pratit put ovog medija.
Jeton Ismaili, direktor privatne televizije „Spektri“ iz Bujanovca, stanje informisanja na albanskom u Preševskoj Dolini ocenjuje kao „zamagljenu“, kao što je i politička i ekonomska situacija u ovom regionu.
S obzirom da smo u godini promena medijskih zakona, jasan prikaz informisanja i medija na albanskom jeziku znaće se na početku sledeće godine, kaže Ismaili.
Što se tiče razloga koji su uticali da mediji budu u ovoj situaciji, Ismaili kaže da kad su u pitanju tradicionalni elektronski mediji, uticala nelojalna konkurencija, jer su postojali mediji koji za osnivače imaju opštine, kao i zanemarivanje ovog regiona na ekonomskom planu. To je dovelo do toga da prihodi od marketinga ovih medija budu mali, a to je uticalo na uređivačku politiku ovih medija, kaže on.
Prema rečima Ismailija, opštine u Preševskoj Dolini nažalost još ne znaju šta je javni interes, jer kako kaže on, dodelom sredstava za medije ne treba to da znači da se one dele samo za praćenje njihovih aktivnosti i dnevne agende, nego je javni interes razvoj novih generacija, kultura, istorija i naša prošlost. To će doneti kvalitetne proizvode u oblasti novinarstv, dodaje Ismaili.
Dok za Fidana Kosumija, novinara Radio Medveđe, privatizacija javnih medija je jedan ubrzan proces, jer u ovoj opštini eventualna privatizacija radija koji se finansira iz opštinskog buđeta dovodi u opasnost informisanje na albanskom jeziku u Medveđi, koja znaći povreda prava albanske manjine da se informiše na maternjem jeziku.
I za Kosumija, loše ekonomsko stanje u regionu utiče da mediji ne mogu opstati od marketinga.
Prema njegom rečima, tržište treba da bude otvorena za sve, ali javni mediji treba i dalje da se podržavaju, a takođe i privatni mediji da se podrže raznim programima.
Inače, prema podacima sa terena u Bujanovcu, Preševu i Medveđi funksionišu ukupno 28 pisanih, elektronskih i online medija. Samo u Bujanovcu do januara 2015 godine funskionisali su 17 medija, tri pisanih, dva radija, dve televizije, osam informativnih portala i dva kablovskih operatera./Titulli.com/
