Poziv na savest i odgovornost: Srbija napredovala, Preševska Dolina unazadila

Srpski

Poziv na savest i odgovornost: Srbija napredovala, Preševska Dolina unazadila

07.Feb.2014 15:49

OTVORENO PISMO, MINISTRU INOSTRANIH POSLOVA REPUBLIKE SRBIJE G-dinu Mrkiću, Vaša Ekselencijo, Lično osećam zadovoljstvo i drago mi je da nakon 20 godina ,,diplomatskog ćutanja,, se otvara novo poglavlje u odnosima Republike Albanije i Republike Srbije. Tačno se sećam dana kada je Republika Srbija prekinula diplomatske odnose sa Republikom Albanijom, bez da se upuštam na čijoj strani je krivica ? Premjier Albanije,Edi Rama, kao prvo ne dolazi nam u posetu iz neke Afričke zemlje pa možemo lako ga ,,obmanuti,,. On dolazi iz nama bliže zemlje dakle iz ,,balkanskog okruženja-lonca,, i ukoliko nije neposredno obavešten e pravima Albanaca na jugu Srbije i šire ne može da zaboravi da je tamo nedavno njegova zemlja prihvatila oko 1.ooo.ooo odbeglih albanaca. On ako želji, mogao je se upoznati sa stepenom ljudskih prava Albanaca u Srbiji i posredno preko ličnih i drugih kontakata sa žiteljima Juga Srbije.Njemu je kao prvo veoma dobro poznat i broj upisanih i neupisanih studenata sa ovog kraja, pri Univerzitetu u Tirani od 1993 godine pa i u ovu školsku akademsku godinu.Oni i danas lome vrata Univerziteta kako bi se upisali u visokom školstvu u nekim od fakulteta u Tirani. Takodjer verujem da je upoznat i o ne-priznavanju stečenih diploma u Republici Albaniji do sada od 1993 godine, pa do danas našim gradjanima koji su tamo stekli diplome.Takodjer i nepriznavanju stečenih diploma na Kosovu (279) od kojih samo su 3 (tri) nostrificirane i još tri čekaju na red i pored Brisellskog Sporazuma iz 19.aprila 2011 god. znači za jednu kalendarsku godini jedna nostrifikacija. Dakle, uskraćivanje na jedno ljudsko pravo, pravo na visoko školovanje prema evropskim standardima,koju ova država nije priznavala niti pak priznaje Albancima sa Juga Srbije.(Mnogo je mali broj ovdašnjih deca koja su mogla da upišu studije u R. Srbiji,i samo neki od njih je pomognut nekom stipendijom ili studentskim kreditom, retko je ko zapošljen i ako su završili i stekli diplome za visoko školovanje). Kako sam davne 1993 godine,za vreme boravka u Preševu ,tada partijskom aktivistu , Ivici Dačiću, sada Premijeru Srbije,nabrajao ugrožavanje ljudskih i manjinskih prava Albanaca sa Juga Srbije a koja su i danas na istom ako ne gorem stepenu ugrožavanja, dolzvolite da ih ponovim: -Tačno 20 godina Prvak je bez svog Bukvara i Radne sveske; (pravo na školovanje ) -Tačno 20 godina je porodilja bez svog materniteta ; (pravo na radjanje ) -Tačno 20 godina je student bez svog fakulteta; (pravo na visoko obrazovanje ) -Učenik bez nastavnih tekstova i bez školske lektire: (pravo na srednje obrazovanje ) -Majka i dete bez adekvatne zdravstvene i socijalne zaštite; (pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu ) -Radnik i nezaposljeni bez radne mašine i radnog mesta; (pravo na rad i zapošlavanje) -Fabrike sa debelim lancima i velikim katancima na vrata; (pravo na ekonomski razvoj) -Penzioneri bez lekova i adekvatne zdravstvene i socijane zaštite; (pravo na socijalnu pravdu ) -Azilanti bez svog toplog doma.(ova kategorija stanovništva je danas postala problematična i pretnja za interese Srbije). (pravo na miran život ) Jedino pravo koju Albanci sa Juga imaju obezbedjeno na duže staze jeste pravo da njega bude sve manje ili da ne bude na ovim prostorima i njihov nestanak sa ovih prostora kao što su i nestali u opštini Medvedja gde su sela i grad svedeni na broj albanaca na 0.0.albanskog stanovnika. Ako Vam nešto ove brojke govore dozvoljite da ovo dokazujem: [caption id="attachment_107017" align="aligncenter" width="573"]

Albanci su po popisu iz 1991 god. činili 78.281 stanovnik ili 1,30% na ukupan broj stanovnika R. Srbije.[/caption] [caption id="attachment_107018" align="aligncenter" width="573"]

Albanci prema popisu iz 2002. god. umesto da čine preko 100.000 hiljada pošto imaju ,,najveću stopu rasta stanovništva,, oni jedva imaju 61.647 stanovnika ili 0.82 % u ukupnom broju stanovnika , ili 0,48% dakle 1/3 manje u odnosu na 1991 god. ili izraženi u brojkama manje 16.634 stanovnika.[/caption] Prema popisu iz 2011 god.stanovnici albanske nacionalnosti su svetu prikazani sa sledećim brojkama i to su zvanični podaci kojima se koriste i raspolaže i država i medjunarodne organizacije i institucije i ako se njima prikazali lažno da on je : ,,Popis stanovništva u Srbiji 2011. ... masovan u opštinama Bujanovac i Preševo i u manjoj meri u Medveđi (ova opština ima srpsku etničku većinu ...,, Iz ovog masovnog odziva gradjana na popis za opštinu Preševo i Bujanovac,dobili smo sledeći rezultat popisa u 2011 god. za koji rezultat nisam siguran da li mi , albanci treba da se stidimo i sramimo ili onaj koji je nosilac prava popisa stanovništva. I. PREŠEVO NACIONALNA PRIPADNOST STANOVNIŠTVA*

(Popis 2011. godina)

UKUPNO STANOVNIKA		UKUPNO	%		UKUPNO	%
3.080	Srbi	2.294	74.48	Romi	271	8.80
	Albanci	416	13.50

U Preševu danas zvanično živi 416 stanovnika albanaca ili 13,50 od ukupnog broja.

II. BUJANOVAC

Etnički sastav prema popisu iz 2011.

Srbi	12989	71.89%
Romi	4576	25.33%
Albanci	244	1.35%

U Bujanovcu danas zvanično žive 244 stanovnika albanca ili 1,35% od ukupnog broja žitelja Bujanovca. Danas albanci u Srbiji zvanično čine 0,08 % od ukupnog broja stanovnika Republike Srbije Ovu bruku i sramotu je podržala i finansijski pomogla Evropska Unija. Pošto ovde sve je paradoksalno i nakaradno onda dobili smo i nakaradne i paradoksalne podatke i to : da u opštini Medvedja živi 560 albanaca koliko je i popisano dakle više nego u Preševu i Bujanovcu , što podrazumeva da tamo gde ima najmanje proizilazi da ima onoliko koliko sve ima zajedno albanaca i u Preševo i u Bujanovcu ?

Arhiva Dani

196 / 09. mars 2001

MATIĆ : U zoni kopnene bezbjednosti od Bujanovca do makedonske granice danas ima 20 naselja u kojima živi 22.000 Albanaca i, bukvalno, 14 do 20 Srba Gospodja Ambasadorka Republike Srbije u Republici Makedoniji /Biserka Matić/iznosi podatak .9.marta 2001. god. o broju od 22.000 Albanaca danas u ovoj ZKB /zona kopnene bezbednosti/ jedva da žive po 10-20 žitelja po naselju ili u 20 naselja jedva 400-500 žitelja , zbog povratka policijskih snaga-žandermerije u ovoj zoni.

Da se sve radi sa jednim jedinim ciljem dozvolite da iznosim i sledeće gde jasno se vidi da je želja da nas uopšte nema kao što nas nema u dolje prikazanim podacima za POPIS 2011 godine. Народи и националне мањине Срби чиневећинуод 83,32% становништва, следе Мађари 3,53%, Роми 2,05%,Бошњаци 2,02%, Хрвати 0,80%, Словаци 0,73%, Црногорци 0,54%, Власи 0,49%,Румуни 0,41%,затим Југословени, Македонци, Муслимани, Бугари, Буњевци, Русини,Украјинци, Словенци, Горанци, Немци, Руси, Чеси, Турци и други.(Albanci odleteli)

	Србија		ЦентралнаСрбија		Београд		Војводина
	укупно	%	укупно	%	укупно	%	укупно	%
укупно	7 186 862	100	3 595 613	100	1 659 440	100	1 931 809	100
Срби	5 988 150	83,32	3 193 067	88,80	1 505 448	90,72	1 289 635	66,75
Мађари	253 899	3,53	953	0,02	1810	0,10	251 136	13,00
Роми	147 604	2,05	77 888	2,16	27 325	0,01	42 391	2,19
Бошњаци	145 278	2,02	142 902	3,97	1596	0,09	780	0,04
Хрвати	57 900	0,80	3115	0,08	7752	0,46	47 033	2,43
Словаци	52 750	0,73	325	0	2104	0,12	50 321	2,60
Црногорци	38 527	0,53	6484	0,18	9902	0,59	22 141	1,14
Власи	35 330	0,49	34 978	0,47	182	0,01	170	0
Румуни	29 332	0,40	2640	0,07	1282	0,07	25 410	1,31
Југословени	23 303	0,32	3066	0,08	8061	0,48	12 176	0,63
Македонци	22 755	0,31	5393	0,14	6970	0,42	10 392	0,53
Муслимани	22 301	0,31	14 945	0,41	3996	0,24	3360	0,17
Бугари	18 543	0,25	15 866	0,44	1188	0,07	1489	0,07
Буњевци	16 706	0,23	65	0	172	0,01	16 469	0,85
Русини	14 246	0,19	73	0	245	0,01	13 928	0,72
Горанци	7767	0,10	1260	0,03	5328	0,32	1179	0,06
Албанци	5809	0,08	2306	0,06	1252	0,07	2251	0,11
Украјинци	4903	0,06	283	0	418	0,02	4202	0,21
Словенци	4033	0,05	679	0,01	1539	0,9	1815	0,09
Немци	4064	0,05	294	0	498	0,03	3272	0,16
Руси	3247	0,04	773	0,02	1301	0,07	1173	0,06
Остали	17 558	0,24	3765	0,10	7083	0,42	6710	0,34

I ovde imamo paradoksalne brojke i podatke. Prema prikazanim podacima u Srbiji zvanično ima 5.809 stanovnika-albanca ili od 1,30 % u 1991 god. i 0,82 % u 2002 god. sada ima svega 0,08 % znači da su ispred totalnog istreblenja. Takodjer imamo i nakaradne podatke da u Beogradu živi 1.252 albanaca ili 0,07 % dok u Vojvodini živi 2.251 ili 0,11 % , što znači da u Beogradu i Vojvodini žive više albanaca no u opštinama Medvedja, Preševo i Bujanovac. Ovakvi nakaradni podaci su prikazani i u sledećim prikazima: Становништво према матерњем језику, попопису 2011.

Српски 88,09%
Мађарски 3,38%
Бошњачки 1,93%
Нисусеизјаснили и непознато 1,78%
Ромски 1,40%
Словачки 0,69%
Осталијезици 0,55%
Влашки 0,60%
Румунски 0,40%
Босански 0,60%
Хрватски 0,27%
Македонски 0,18%
Бугарски 0,19%
Русински 0,16%
Албански 0,14%
Буњевачки 0,10%

Podaci su iz Republičkog zavoda za poslove statistike. Da se sve radi sa jednim jedinim ciljem dozvolite opet da iznosim i sledeće gde jasno se vidi da je želja da nas uopšte nema kao što nas nema u dolje prikazanim podacima iako smo u ranijim popisima od 1948 god.izašli masovno i odazvali se popisu , no nema nas nigde prikazane ni po imenu ni po prezimenu: Републички завод за статистику, подржано од стране ЕУ Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. НАЈЧЕШЋА ИМЕНА И ПРЕЗИМЕНА Подаци по општинама и градовимa Прешево1) Марија Јелена Милица Ивана Гордана 1940 и раније Стана Десанка Благица Станија Драгица 1941–1950 Стана Верица Зорица Десанка Добринка 1951–1960 Снежана Гордана Светлана Славица Благица 1961–1970 Весна Славица Слађана Гордана Снежана 1971–1980 Биљана Сузана Виолета Данијела Снежана 1981–1990 Ивана Милица Јелена Александра Марија 1991–2000 Јелена Јована Марија Александра Милица 2001–2011 Марија Тијана Анђела Анастасија Тамара Strana 90 Treće knjige o popisu. Бујановац 1) Стојановић Трајковић Јовановић Томић Станковић Прешево1) Јовановић Ђорђевић Стојановић Стојковић Trajkovic Strana 92 Treće knjige po popisu. 1. Најчешћа женска имена према години рођења, Бујановац1) Јелена Милица Весна Марија Јована 1940 и раније Љубинка Олга Стана Верица Десанка 1941–1950 Верица Стана Љубинка Мирјана Ружица 1951–1960 Гордана Снежана Славица Љубинка Зорица 1961–1970 Весна Слађана Сузана Снежана Славица 1971–1980 Данијела Биљана Сузана Весна Јасмина 1981–1990 Јелена Ивана Милица Маја Марија 1991–2000 Милица Јована Александра Јелена Марија 2001–2011 Анастасија Јована Сара Теодора Емилија Prema nijednom popisu se ne vidi da ovde su živeli ili žive albanci koji ,,uživaju najveći stepen prava prema evropskim standardima. PS. Podaci su iz državnog republičkog zavoda za poslove statistike. Pravo da nas nema ili da neće nas biti nailazimo i kod prostornih planova:

Уредбу о утврђивању просторног плана подручја инфраструктурног коридора Ниш - граница Републике Македоније

Уредба је објављена у "Службеном гласнику РС", бр. 77/2002 од 17.11.2002. године. Види: Одлуку - 59/2006-4. Види: Одлуку - 102/2010-55.

2.3. Усмеравање демографских процеса, насељавање становништва и мрежа насеља

Циљеви развоја мреже насеља у наредном периоду су: 1) ублажавање процеса депопулације (са изузетком општина Бујановац и Прешево) и повећање степена концентрације становништва, посебно у општинама Мерошина, Дољевац, Власотинце, Владичин Хан и Гаџин Хан; Dakle i ovde uživamo ,,najveći stepen prava prema evropskim standardima,, sa izuzetkom na pravo na depopulaciju. Da trendovi koji su započeti 90-tih godina ,planiraju se i u 2021 god. ovo može se zaključiti iz dolje prikazanog tabelarnog pregleda kada za Opštinu Bujanovac se planira da od 60.821 žitelja koliko treba da ima u 2021 god. ostaće da živi svega 36.704 žitelja ili manje 24117 žitelja ili kako su sada prekršteni biće kao ,,lažni azilanti,, dok u Opštini Preševo od 62.719 žitelja živeće svega 32.218 ili manje 30501 žitelj koji takodjer su ,,lažni azilanti,,odnosno 4.200 manje no u 1991 god.Dakle u 2021 god. iz ovih opština biće iseleno 54.618 žitelja.

DAKLE G. MINISTRE,, AKO KOZA LAŽE ROG NE LAŽE,,. Da je ova regija (Preševska i Vardarska dolina ) sporna (CONTESTID REGION) davne 1914 godine , ovako utvrdila i donela zaključak Medjunarodna Komisija u dole prikazanom sastavu

Da je jug Srbije (Preševo, Bujanovac i Medvedja) opustošen u zadnjih 20 godina, dakle u demokratskoj Srbiji, da se videti iz dolje prikazanih grafikona o kretanju stanovništva i samim tim demografske promene nacionalnog sastava ove regije. PREŠEVO:

BUJANOVAC:

MEDVEDJA:

Podaci su iz Republičkog Zavoda, nadležan za poslove statistike. Dakle u svim gradovima juga Srbije od 1990 god., pa na ovamo broj stanovnika je prepolovljen i svako rodjeno je iseljeno i da svako iseljen postao ,, lažan azilant,, i da ovi ,,lažni azilanti,, danas su postali ozbiljna pretnja Srbiji kada se tiče liberalizaciji viznog režima. Da se broj albanaca drastično smanjuje da se videti iz ovih podataka koji su iznošeni na ovome dokumentu: *Inicijativa mladih za ljudska prava Program ljudskih prava 31. mart 2010. godine* Prema rezultatima poslednjeg popisa iz 2002. godine u Srbiji živi 61.647 stanovnika albanske nacionalnosti, od čega na jugu Srbije 54.777254. Broj Albanaca u ove dve opštine smanjio se u odnosu na popis iz 1991. godine za skoro 10.000, dok je broj Srba ostao približno isti 255. Ovakvo smanjenje zabeleženo je i pored visokog nataliteta u Preševu i Bujanovcu. POPIS 1991. Preševo i Bujanovac POPIS 2002. Preševo i Bujanovac

Ukupno 88.181 Ukupno 78.224

Albanci 64.580 Albanci 54.777

Srbi 17.866 Srbi 17.766

I sasvim na kraju kao savestan gradjanin ove države željim da Vam ukazujem na Univerzalnu deklaraciju o pravima životinja, posebno na tačku 1.2.3.4.7.8.i 10.ovo radi uporedjivanja korpe ljudskih prava i prava za životinje po evropskim standardima.Ovde, ovome članku prilažem integralni texst ove DEKLARACIJE O PRAVIMA ŽIVOTINJA usvojene 15.oktobra 1978 u Parizu pod pokroviteljstvom UNESCO-a.

Univerzalna deklaracija o pravima životinja

od 15.oktobra 1978.g. donešena u Parizu pod pokroviteljstvom UNESCO- a

· Imajući u vidu da svaka životinja ima određena prava, a da su nepoštovanje i nepriznavanje tih prava navodili i navode čoveka na zločine protiv prirode i protiv životinja; · Imajući u vidu da priznavanje prava na postojanje drugih životinjskih vrsta od ljudske vrste osnova supostojanja vrsta u svetu; · Imajući u vidu da genocide smišlja i izvodi čovek i da su oni stalna pretnja; · Imajući u vidu da je poštovanje koje čovek oseća prema životinjama povezano s poštovanjem prema drugim ljudima; · Imajući u vidu da obrazovanje mora od ranog detinjstva da upućuje na razumevanje, poštovanje i ljubav prema životinjama, PROGLAŠAVA SE: Čl.1 – Sve životinje rađaju se jednake pred životom i imaju ista prava na postojanje. Čl.2 – Svaka životinja ima pravo na poštovanje. Čovek kao životinjska vrsta, ne može sebi dati za pravo da istrebljuje druge životinje i da ih izrabljuje povređujući to pravo. Dužnost mu je da životinjama stavi na raspolaganje svoja znanja. Svaka životinja ima pravo na ljudsku zaštitu i negu. Čl.3 – Ni jedna životinja ne sme biti izložena zlostavljanju i svireposti. Ako je životinju nužno ubiti to se mora učiniti trenutno i bezbolno Čl. 4 – Svaka životinja koja pripada divljoj vrsti ima pravo živeti na slobodi u svojoj prirodnoj sredini, na kopnu, u vazduhu ili u vodi te pravo da se razmnožava. Čl.5 – Svaka životinja koja pripada vrsti koja živi u čovekovoj sredini ima pravo da živi i da se razvija prema ritmu i uslovima života i slobode svojstvenoj toj vrsti. Čl.6. – Svaka životinja koju je čovek odabrao za društvo ima pravo živeti svoj prirodni vek. Napuštanje životinja je svirep i ponižavajući zločin. Čl. 7 – Svaka životinja koja radi ima pravo na razumno ograničenje trajanja i inteziteta rada, na primerenu ishranu i na odmor. Čl. 8 – Eksperimenti na životinjama koji prouzrokuju fizičke i psihičke patnje nepomirljivi su sa pravima životinja, bilo da se radi o medicinskoj, naučnoj komercijalnoj ili nekoj drugoj vrsti eksperimenata. Moraju se razvijati i koristiti tehnike zamene. Čl. 9 – Ako se životinja uzgaja radi prehrane, ona mora biti hranjena, smeštena, prevožena i ubijana na način da se ne oseti strah i bol. (Ovaj član je osavremenjen 1989.g. od kada glasi: „Pravna ličnost životinje i njena prava moraju biti priznata zakonom“) Čl.10 – Ni jedna životinja se ne sme upotrebiti radi čovekove zabave. Izlaganje životinja i spektakli sa životinjama nespojivi su s njihovim dostojanstvom. Čl. 11 – Svaki čin koji prouzrokuje nepotrebno ubijanje životinje jeste biocid, tj. Zločin protiv života. Čl. 12. Svaki čin koji prouzrokuje ubijanje velikog broja divljih životinja jeste genocid, zločin protiv vrste. Onečišćenje i uništavanje prirodne sredine vode genocidu. Čl. 13 - S mrtvom životinjom treba postupati sa poštovanjem. U bioskopu i na televiziji zabraniti prizore nasilja nad životinjama, osim ako je namera prikazati napad na prava životinja Čl.14 – Udruženja za zaštitu životinja moraju imati svoje predstavnike na nivou vlasti. Prava životinja moraju se štititi zakonom kao i ljudska prava.

Dakle, nisam siguran , kojoj DEKLARACIJI da se oslanjam!

Ylber ALIU, Preševo