Musliu: Pasivizacija prebivališta, rasizam države Srbije (Video)
Predsednik Albanskog Nacionalnog Saveta, Jonuz Musliu, u ekskluzivnom intervjuu za informativni portal Titulli, priča o oblastima gde je nadležan Nacionalni Savet, o saradnji sa lokalnim i republičkim institucijama, saradnji sa Albanijom i Kosovom, kao i sa međunarodnom zajednicom.
Za uđbenike na albanskom jeziku Musliu kaže da je „obaveza ovog organa da albanski učenici od sledeće školske godine imaju uđbenike sa Kosova i Albanije“, dok za fenomen pasivizacije previbališta, on optužuje državu Srbije za, kako je on naveo „rasizam“.
Titulli: Počinjemo intervju sa nadležnostima Nacionalnog Saveta Albanaca (NSA) redom. Koji su planovi u oblasti kulture, jer imamo zahteve i predloge za osnivanje nekoliko institucija, kao što je profesionalno pozorište, muzej, arhiva kulturnog nasledstva, i ostalo?
Jonuz Musliu: Zna se da je kultura jedan od glavnih stubova nacionalnog saveta. Što se tiče profesionalnog pozorišta, mi kao region, zna se koliko imamo prostora i pored volje i želje za tim. Imamo potrebu za takvim pozorištem, ali male su mogućnosti sa sredstvima koje ima savet. Međutim, po programu komisije za kulturu, jesu u projektu, a imamo zahteve i od amaterskih pozorišta, ali sa uslovima i okolnostima NSA mogućnosti su vrlo male. Mislim da ubuduće treba da imamo bliže Kosovo i Albaniju, da ih pozivamo i da daju predstave u Bujanovcu i Preševu. Momenat je da nam pomognu Albanija i Kosovo, ne samo u oblasti kulture, nego i u drugim oblastima.
Titulli: Kako ocenjujete aktuelno stanje u oblasti obrazovanja, jer ovde postoji veliki problem nedostatka uđbenika na albanskom jeziku?
Jonuz Musliu: Mi i u kampanji za izbore smo kao koalicija predstavili zajedničku platformu za rešenje problema u obrazovanju, kada se zna da je problem obrazovanja u Preševskoj Dolini vrlo veliki problem, a tu spadaju nedostatak školskih uđbenika, neusklađenost nastavnih programa, itd. I pored napora da se ovi problemi reše, vlada Srbije je ovu situaciju gledala sasvim drugačije i nije dozvolila albanske učenike da uče kao njihovi drugovi okolo. Stanje sa uđbenicima zna i međunarodna zajednica, znaju i Kosovo i Albanija, ali zna i ministarstvo prosvete. Mi kao koalicija imamo glavno načelo da uđbenici budu sa Kosova i Albanije kao osnov za školsku 2015/2016 godinu. Sam ministar prosvete Kosova je video kako se odvija nastava, u kakvim uslovima, i čime se suočavaju učenici. Obećanje ministra je bilo da ove godine urgentno da se razgovara sa ministrom prosvete u Srbiji u Briselu. Mislim da je vreme da uđbenici ne dolaze ilegalno, i da je cilj NSA da uđbenici budu legalni. Drugo, mislim da nema prostora za prevod kako je bilo ranije, jer nema kvaliteta. Ove prevode treba uraditi Akademija, a ne individe bez obzira koliko je stručan. Po obećanju ministra, uđbenici se štampaju na Kosovu, a takođe treba biti reciprociteta sa srbima na Kosovu. Kada za njih nema nijedne prepreke za odvijanje nastave sa uđbenicima iz Srbije, zašto da ima za nas. Ne znam zašto smeta Srbiji da albanski učenici uče na maternjem jeziku. Ovde treba unifikacija albanskog faktora i primoravati Srbiju, jer Srbija nije zainteresovana da daje prava albancima, da dozvoli uđbenike, da se nastava odvija. Ali, treba i mi da se više angažujemo za ovo pitanje, stoga obaveza Nacionalnog Saveta i koalicije je da za školsku godinu 2015/2016 uđbenici sa Kosova i Albanije budu u rukama učenika.
Titulli: Što se tiče medija, kakvu saradnju imate sa lokalnim medijima? Šta možete reći o inicijativi za osnivanje Radiotelevizije Preševske Doline?
Jonuz Musliu: Postoje dve javne televizije RTV Preševo, RTV Bujanovac i Radio Medveđa. Ali, vlada i Agencija za Privatizaciju su odlučili da se ovi mediji privatizuju do prvog jula. To nismo hteli ni mi kao albanci, ali i građani Bujanovca i Preševa da ostanu u informativnom mraku. Iako smo tražili da se ovi mediji ne privatizuju, i održali smo par sastanaka sa državnim sekretarima, i samim ministrima, videlo smo da nema volje za to, jer privatizacija javnih medija došlo kao vetar sa Evropske Unije. U okviru saveta, mi smo odlučili da osnujemo Albansku Radioteleviziju Preševske Doline, jer nam zakon to omogućava. Zato što je NSA albanski organ mi smo se obratili Ministarstvu kulture i informisanja da albanci ne ostanu u mraku što se tiče informisanja. Mi smo doneli odluku za osnivanje, dok je za organ koje se bavi registrovanjem televizije, nadležna Komisija za informisanje, koja će i uz pomoć advokata, što brže da upiše televiziju. Verujem da neće biti prepreka u ovom pravcu. Prepreke može biti oko finansiranja, ali verujem da će biti projekata, ali i da će nam pomoći i opštine Preševo i Bujanovac, jer imamo obećanja od predsednika ovih opština.
Titulli: Upotreba albanskog jezika i pisma je takođe problem u ovim opštinama nastanjene albancima. Koliko je NSA zadovoljan upotrebom albanskog jezika i pisma, kao u lokalnim tako i u republičkim organima?
Jonuz Musliu: Što se tiče upotrebe albanskog jezika, po zakonu se dozvoljava upotreba u Bujanovcu, Preševu i Medveđi. Zato što nam zakon omogućava, mi smo održali sednicu skupštine opštine gde smo apelovali na javna preduzeća, ali i državne institucije, kao što su sudovi i policija, da se poštuje dvojezičnost, jer smo većina u Dolini. Međutim, stvari ne idu kako treba. Imali smo slučajeve, npr, kada poziv ide samo na jednom jeziku, a naše majke i sestre ne znaju srpski jezik, pa nisu znale za šta su ti pozivi. Mi ćemo pritiskati i vladu, i navedene institucije da se svi dokumenti izdaju na dva jezika. Ne vidim neki napredak i u policiji i u sudstvu i to je velika zabrinutost za NSA, ali verujem da ćemo uraditi nešto po ovom pitanju.
Titulli: Koliko NSA ima buđeta da realizuje svoje projekte i projekte raznih nevladinih organizacija?
Jonuz Musliu: Buđet NSA je smanjen, jer mi nismo izašli na popis stanovništva 2011 godine, a dali su nam smešnu cifru od 5800 albanaca. Ovim je smanjen i broja članova saveta od 29 na 15, a stim i buđet. To je namera vlade Srbije da albanci nemaju prostora na ovom savetu, jer se znaju nadležnosti saveta, a problemi treba da se rešavaju i u drugim oblastima. Buđet je mali, imamo velikih mesečnih troškova, i pored toga što sam ja već nekoliko meseci ovde bez plate, ne vidim da sam nešto rešavao. Treba da funksionišu barem zahtevi građana koji su brojni, na primer da pomognemo jednom studentu, u oblasti kulture da pozovemo neki ansambl da dolazi u Preševskoj Dolini, ili da nagradimo najboljeg učitelja ili učenika. Ovaj savet je da pomaže građanima, ali male su mogućnosti za to.
Titulli: Koliko podržavaju rad i funksionisanje NSA lokalne vlasti Bujanovca i Preševa?
Jonuz Musliu: Lokalne vlasti su do sada su odgovorili pozitivno dodelom sredstava, jer smo u koaliciji sa predsednicima opština Preševo i Bujanovac. Međutim, savet je previše opterećen i nema velikih mogućnosti. Savet nije samo da deli zarade, nego da rešava probleme, a ovo treba da znaju svi, da je ovo mesto koje daje svetlo albanskim građanima Preševske Doline.
Titulli: U poslednje vreme imamo žalbe građana bujanovačkih sela za pasivizaciju prebivališta. Kako vidite ovaj problem?
Jonuz Musliu: I ovu zabrinutost sam predstavio Ministarstvu unutrašnjih poslova u Vranju i Leskovcu. Broj, koji su mi dali zvanično, je simboličan. Žalbe građana kažu da je veliki broj pasivizacija, ali loše je to što su albanci mnogo „lenji“. Dolaze, prijave slučaj, ali ne daju izjave, ne donose dokumente da su pasivizovani. Mi znamo da nije taj broj 244, ima stotinak pasivizovanih. Otvorili smo i kancelariju u Gnjilane za Bujanovačku i Preševsku Malesiju, da imamo tačan broj i da se obratimo Ustavnom Sudu, zašto da im se uzima pravo na prebivalište. To nema nigde u svetu, samo u Preševskoj Dolini. Ovo se ne dešava u Srbiji, iako se građani sele. Jednom albanskom građaninu Doline, koji je ovde rođen i odrastao, nakon 40, 50 ili 60 godina se oduzima pravo na prebivalište, to je racizam, to se ne toleriše, to se dešava samo ovde. Mislim da je vreme da se albanci ujedine i da ovaj problem rešimo.
Titulli: Ranije ste spomenuli Kosovo i Albaniju. Da li imate i kakvu pomoć očekujete od Kosova i Albanije?
Jonuz Musliu: Da budem iskren do sada su samo deklarativni. Nemamo ništa konkretno, iako smo tražili da budemo deo buđeta Kosova i Albanije. Kada se zna da Srbija deli 40 miliona za srbe sa Kosova, zašto i mi albanci da ne budemo u okviru buđeta Republike Kosova i Albanije. Momenat je da nas albanci podržavaju. Dobro je što su ministri sa Kosova počeli da dolaze, a poslali smo zahtev i da gospođa Nikola dođe i poseti Preševsku Dolinu. Oni trebaju da se pomeraju u pravcu Preševske Doline, da vide realnost ovde. Drugačije je kada mi idemo i dajemo izjave, a drugačije je kada ministar dolazi i vidi realno stanje, kada se sretne sa građanima i razgovara o problemima sa kojima se suočavaju. Imali smo posetu predsednika vlade Albanije, ali neka dolazi i predsednik vlade Kosova, i ostali ministri. Ali ne samo deklarativno, nego da nam pomognu. Ne samo za upis studenata, nego da dolaze i da nude uslove za život građana Preševske Doline.
Titulli: Kakvu saradnju imate sa međunarodnom zajednicom, sa međunarodnim organizacijama koje deluju ovde i stranim ambasadama?
Jonuz Musliu: Imamo dobru saradnju, imamo često sastanke. U kontaktu smo, informišu se o problemima, ne samo u NSA, nego sa svim problemima u Preševskoj Dolini. Äesto im direktno pišemo, obratimo im se sa zahtevima. Odlične odnose imamo sa akreditovanim ambasadama u Beogradu, sa OEBS-om, koji imaju sedište u Bujanovcu. Sve se monitoriše i to je dobro ne samo za NSA, nego za sve albance.
