Bez investicija se ne razvija ekonomija (Video)

On takođe priča i aktuelnom ekonomskom stanju u Preševskoj Dolini, sa posebnim naglaskom u opštini Preševo, o saradnji sa lokalnim vlastima, o stanju društvenih preduzeća i o ekonomskim izazovima regiona.

Prema njegovim rečima, lokalne vlaste ne stvaraju nova radna mesta, ali imaju obavezu da stvaraju idealnu klimu za razvoj lokalnog biznisa i podsticanje stranih investicija.

Titulli: Za početak recite nam kakva je aktuelna ekonomska situacija u Preševskoj Dolini i kojja je uloga vašeg udruženja u ovom pravcu?

Ejup Haziri: I Preševska Dolina kao i drugi delovi albanskog etniteta suočava se sa ekonomskom krizom, kao rezultat globalnih ali i regionalnih prilika, jer i zemlje okolo nas imaju problema sa ekonomskim razvojem, probleme sa fiskalnom politikom, nedostatkom investicija, tako da mi kao nerazvijeno područje još više se suočavamo sa ekonomskom krizom. Naše udruženje, kao prvo udruženja takve prirode u Preševskoj Dolini, je fokusirana uglavnom u Preševu. Unija Privrednika Preševa (UPP), od osnivanja ima glavnu misiju zaštitu interesa privrednih subjekata da razviju svoje ekonomske aktivnosti u opštini Preševo. Maksimalno se trudimo da pomažemo privredne subjekte u ovoj opštini u raznim formama, organizovanjem sajmova, davanjem potrebnih informacija  za aktivnosti, pravnu pomoć, savete i sve ostalo sa što ima veze sa biznisom.

Titulli: Koje su najveće prepreke lošeg ekonomskog stanja?

Ejup Haziri: Rekao bih da su više opšti faktori koji utiču na ovo stanje. Mi smo područje koje je skoro potpuno zanemareno od strane centralnih vlasti i to je evidentno. Gledano sa ranije  perspektive nakon promene sistema sva preduzeća koja su bila, društvene ili državne, ali uglavnom sa državnim kapitalom, one skoro da ne postoje više. Ili su transformirane, ili su prodate, ili su nestale sa scene, što je rezultiralo za drastičnim smanjenjem broja radnika. Ovih poslednjih 25 godina sve je u znaku otvaranja malih preduzeća, u malom broju i srednjih, ali uglavnom se svodilo na pojedinačne preduzetnike, što je vrlo malo u odnosu na potrebe koje ima ovo mesto, ovo stanovništvo, za kvalitetan u zaslužan razvoj.

Titulli: Koja je uloga lokalnih vlasti u Bujanovcu i Preševu, i političkog faktora u oblasti ekonomskog razvoja?

Ejup Haziri: Sa ubeđenjem treba da kažem da sam razočaran. Nisam dobro upoznat sa okolnostima u opštini Bujanovac, ali za opštinu Preševo pričam, da je vrlo loše stanje. Mi kao unija smo potpuno zanemareni. U početku smo uspostavili dobre odnose sa Kancelarijom za lokalni ekonomski razvoj (KLER) opštine Preševo, kasnije i sa predsednikom opštine. Počeli smo sa organizovanjem sastanaka, sa učestvovanjem privrednih subjekata u Sajmu u Prištini i Sajmu potencijalnih ulaganja u Beogradu, a takođe smo imali sastanak i sa našim ljudima iz dijaspore. Mi smo od naše strane izrazili spremnost da budemo aktivni i u Industrijskoj zoni. Kasnije je sve ostalo samo obećanje, tako da sam ja lično i Upravni odbor UPP nemamo velike nade da možemo uraditi nešto po ovom pitanju jer nemamo više kontakta. Opština Preševo ima svoj ekonomski – socijalni program za zapošljavanje praktikanata, kojeg ne želim da zanemarim, jeste neka pomoć, ali je vrlo mala pomoć u odnosu na ono što možemo uraditi. Pri kraju je Strategija za ekonomski razvoj opštine Preševo, iako i ona nije ni polovina od onog šta je upisano i nije realizovano. Predstoji nam nova strategija, i za to je potrebno veliki rad koji možemo uraditi zajedno, ali čini se da politika ima svoje interese, a takođe i biznisi. Ne možemo naći zajedničku tačku i da vidimo šta je najpotrebnije za kvalitetan ekonomski razvoj opštine Preševo, i Preševske Doline.

Titulli: Šta treba da rade lokalne vlasti da razviju ekonomiju ovog regiona?

Ejup Haziri: Stalno se zloupotrebilo sa time da lokalna vlast utiče na ekonomski razvoj. Zapravo, lokalne vlasti ne stvaraju nova radna mesta, lokalna vlast ima obavezu, ne samo statutarno, ustavnuo ili zakonsko, nego i moralnu i nacionalnu obavezu, da stvara povoljnu klimu za razvoj lokalnog biznisa u opštini Preševo, da bi oni imali bolju poziciju, unapređenje njihovog rada, otvaranje novih radnih mesta, i da stvaraju povoljnu klimu da strani investitori vide potencijale za razvoj, da vide mogućnosti za mostove saradnje između odvašnjih privrednih subjekata, sa subjektima u regionu ili u zemljama Evropske Unije. Ovaj pristup lokalnih vlasti nedostaje, i zbog toga imamu situaciju kakvu imamo. U Preševu i Bujanovcu je nemoguće da se razvija ekonomija bez investicija. Strane investicije mogu se podsticati isključivo sa kvalitetnim programom, sa verodostojnom strategijom, sa zajedničkim aktivnostima, upoznavanjem međunarodne zajednice o lošem ekonomskom stanjem u regionu. Statistički podaci u vremenu od 2006 do 2011 godine kažu da u celoj Srbiji opšta ulaganja za jednog stanovnika su bile oko 15 hiljada evra. Samo u Beogradu bile su oko 21 hiljada evra, u opštini Preševo tri hiljada a u opštini Bujanovac oko četiri hiljada evra. U opštini Preševo trenutno ima oko tri hiljada zaposlenih, većina od njih u administraciji, koji ne proizvode, a to ne spada u primarnoj ekonomiji, ni u sekundarnoj, nego u terciarnoj ekonomiji. To znači da su problem broj jedan u ovom regionu investicije, otvaranje novih radnih mesta, za bolje socijalno blagostanje.

Titulli: Nekoliko preduzeća iz Bujanovca i Preševa imaju problem sa plasmanom njihovih prizvoda. Koliko je teško da se probiju u tržište u Srbiji i regionu?

Ejup Haziri: Preduzetnici opštine Preševo koji proizvode prodiru, npr, na Kosovu, iako imaju razne barijere, kao što su carinske i administrativne. Međutim, oni su prisutni na Kosovu toliko koliko postoje mogućnosti za eksport na Kosovu. Što se tiče srpskog tržišta ima preduzeća koja su prisutna, ali je plasman proizvoda ovog regiona u Srbiji, trenutno vrlo težak. Ovo je posledica dužeg vremena nepoverenja. Ja sam ubeđen da centralna vlast u Srbiji ne želi da razvija ovaj region, nije zainteresovana za investicije, još manje da stvara povoljnu klimu da građani iz unutrašnjosti Srbije kupuju proizvode ovog regiona. Ima prisutnih lokalnih biznismena iz Preševa, ali to je uglavnom uslužno.

Titulli: Zna se da Preševo i Bujanovac imaju veliki broj ljudi u dijaspori. Kako da se oni stimulišu da investiraju ovde, i da li su zainteresovani za to?

Ejup Haziri: Pre godinu i po dana smo imali zajednički sastanak sa KLER-om i našim ljudima iz dijaspore koji imaju biznise u zapadu, i dogovorili smo se za saradnju. I opština je bila zainteresovana, čak je i obećana poseta unije privrednika i lokalnih biznismena u zapadnoj Evropi, da bi podsticali te ljude za investicije u Preševu, da ih upoznamo gde mogu ulagati, koje su prednosti, a koje mane. Od tih obećanja nije bilo ništa. Mi kao unija smo nemoćni bez lokalne podrške, imajući u vidu da podrška od centralnog nivoa i ne može postojati. Privredna Komora Srbije ni ne razmišlja da zna za nas, tako da smo više u milosti obećanja političara. Äinjenica je da ljudi iz dijaspore imaju mogućnosti da investiraju, oni su zainteresovani za to, i naravno treba ih podsticati sa mogućnostima koje nudi ekonomsko i pravno zakonodavstvo, mogućnostima otvaranje firme, plasmana proizvoda itd.

Titulli: U kojim oblastima može se ulagati u opštini Preševo, koji su potencijali?

Ejup Haziri: Postoje potencijali u poljoprivredi i stočarstvu. Naravno da ima mogućnosti i za investicije u uslužnim oblastima, uglavnom u kompanijama za osiguranje. Postoj i imogućnost ulaganja u trgovini, a u oblasti proizvodnje uglavnom u malim (sitnim) proizvodima.

Titulli: Nekoliko preduzeća ovog regiona su u fazi privatizacije, nekoliko njih su završili u stečaj. Kako ocenjujete ovaj proces?

Ejup Haziri: I proces privatizacije društvenih preduzeća u opštini Preševo, ne može se odvajati od procesa privatizacije u Srbiji, ne samo u devedesetim godinama, nego i nakon 2000 kad su se desile promene. Ovaj proces je imao veliki broj mana, mnogo grešaka, kad se zna sudbina velikog broja preduzeća po celoj Srbiji, gde su neka preduzeća kupljena, neke su uništene, neke su pljačkane, kod nekoliko njih se nešto ulagalo, ali uglavnom je urađena privatizacija koja nije tako bila projektovana. Mnogo više su pretrpele društvena preduzeća u opštini Preševo. Mi znamo da su nekoliko njih u potpunom stečaju, a neke imaju toliko gubitaka da ne vredi uopšte ulagati u njih. U nekoliko njih ima privatizacije koja je dala rezultate, ali na žalost određen broj društvenih preduzeća su pljaćkane, i to kažem sa ubeđenjem. A od toga su najviše stradali radnici.

Titulli: Da li ima do sada stranih investitora u opštini Preševo?

Ejup Haziri: Imali smo nade u Sajmu investicionih potencijala u Beogradu, gde smo se sastali i sa predstavnicima stranih ambasada, gde je obećano, ali do sada nemamo ništa konkretno. Pre mesec dana smo imali zvaničnu posetu u Turskoj, u regioni Edirne, naše udruženje UPP je potpisalo protokol o saradnji sa Privrednom i Trgovinskom Komorom ovog grada i imali smo sastanak i sa guvernerom Edirnea. Ovim protokolom se predviđa konkretizacija i forme ulaganja turskih investitora u opštini Preševo. Vratio sam se velikim optimizmom i imamo nade da će Turska da ulaže. Oni su zainteresovani da otvore privatnu bolnicu sa 200 kreveta i nekoliko fakulteta, a posebno su zainteresovani za ulaganja u oblastima poljoprivrede i stočarstva. Ali, plašim se da mi nismo spremni da podstičemo investitore koliko treba, jer je prošao ceo mesec i nemamo više razgovora. Opštinski rukovodioci nisu zainteresovani za ekonomski razvoj, nego su više zainteresovani za medijsko predstavljanje da su bili u poseti u Turskoj. Molićemo se da oni imaju toliki ekonomski interes i da budu uporni, a ja verujem da su takvi, da na neki način primoravaju nas da više mislimo o našem mestu. 

VIDEO