Nijedan zaposlen Albanac u Domu zdravlja u Medveđi (video)

Međutim, većina Albanaca opštine Medveđa raseljena su 1999. godine u pravcu Kosova i trenutno u ovoj opštini žive oko 400 Albanaca.

I oni koji žive tamo, prema njihovim političkim predstavnicima, žive u teškim uslovima, bez posla i perspektive za ubuduće.

Fehmi Beha, nezavisni odbornik Skupštine opštine Medveđa kaže da su Albanci ove opštine u očajnom stanju, i prema njegovim rečima, ovo stanje se neće poboljšati ako se ne preduzima nešto od strane Kosova ili Albanije.

„Najveći problem u opštini Medveđa je nezaposlenost Albanaca. Oni nisu zaposleni ni pet odsto. Albanci su pri kraju iseljavanja zbog velike nezaposlenosti“, kaže Beha za informativni portal Titulli.com.

Ređep Abazi, predsednik Demokratske Unije Albanaca (DUA) u Medveđi kaže da su Albanci diskriminisani. On naglašava da u zdravstvu nema nijednog zaposlenog Albanca.

„U zdravstvu i da ne pričamo, nemamo nijednog Albanca, ni doktora, ni medicinske sestre, čak ni običnog radnika Albanca. U svakoj oblasti se vidi mala zastupljenost Albanaca. Na primer u policiji gde su 180 zaposlenih, osam od njih su Albanci. To nije ni minimum zastupljenosti Albanaca. Nemamo nijedno rukovodeće mesto u opštini. Totalno smo diskriminisani“, kaže Abazi za Titulli.com.

Opština Medveđa je jedna od najnerazvijenijih opština u Srbiji i jedan pozitivan impuls oko zapošljavanja je dao Dulj Krasnići, biznismen iz Medveđe koji živi u Austriji. On je na jednom ekonomskom forumu koji se održao pre neki dan u Preševu rekao je da u saradnji sa italijanskim investitorima planiraju ulaganja u Sijarinjskoj Banji.

„U saradnji sa investitotima iz Italije imamo projekte za Sijarinjsku Banju u oblasti turizma i ugostiteljstva“, naglasio je Dulj Krasnići.

U opštini Medveđa prošle godine su održani vanredni lokalni izbori i većinu glasova je dobila koalicijia oko Srpske napredne stranke (SNS). Ova koalicija je dobila 22 odborničkih mesta, od 35 koliko ima SO Medveđe, dok su Albanci dobili ukupno osam mandata.

„Izbore od 13. septembra 2015. godine ne možemo zvati slobodne i demokratske jer su Albanci bili blokirani, nije im dozvoljen odlazak do glasačkih kutija od strane državnih organa Srbije. Tako smo mi dobili mali procenat, od 35 odbornika, osam su Albanci“, naglašava Abazi iz DUA.

Što se tiče zahteva Albanaca prema centralnim i lokalnim vlastima, osim zapošljavanja i stalnog zahteva za povratak raseljenog stanovništva, oni zahtevaju i ulaganje u infrastrukturi po albanskim selima.

„Što se tiče centralnih vlasti mi smo puno zahteva poslali međutim nismo naišli na razumevanje tako da nemamo Albance u državnim organima. Od lokalnih vlasti zahtevamo ulaganja u infrastrukturi. U albanskim selima nema nikakve infrastrukture, putevi su neprolazni, u zimskoj sezoni se ne radi čišćenje a takođe i preko leta su skoro neprolazni“, kaže odbornik Beha.

„Naši zahtevi su mnogo realni. Mi ne tražimo ništa osim toga što nam pripada. Ne tražimo ništa izvan zakona i međunarodnih konvencija. Naši zahtevi su pravo na školovanje, na zaposlenje, ekonomski razvoj, pravo na slobodno izražavanje, informisanje itd“, dodaje Ređep Abazi.

U vezi bezbednosnog stanja, lokalni odbornik Beha ne može reći da nema bezbednosti, međutim prema njemu, bezbednost nije na zadovoljavajućem nivou, jer se ne stvaraju uslovi za povratak stanovništva.

„Za povratak Albanaca u opštini Medveđa svake godine se izdvajaju sredstva iz opštinskog buđeta, međutim do sada ta sredstva nisu korišćene za povratak stanovništva. Nema uslova za povratak, ni država ni opština nisu stvorili uslove za povratak albanskog stanovništva u opštini Medveđa“, završava Fehmi Beha./Titulli.com/