Koordinaciono Telo pomaže unapređenje srpskog jezika u albanskim školama (Foto & Video)

Na početku školske 2015/2016 godine, Koordinaciono Telo (KT) za Preševo, Bujanovac i Medveđu počeo je projekat za unapređenje srpskog jezika kod albanskih učenika Preševske Doline.

Äetiri osnovne škole iz Bujanovca i Preševa su obuhvaćene projektom „Unapređenje srpskog jezika kao nematernjeg jezika u Bujanovcu, Preševu i Medveđi“, na kojem će tokom ove školske godine nastavnici srpskog jezika imati asistenta, sa ciljem da se unapredi znanje srpskog jezika kod učenika ovih škola.

Jedna od četiri škola uključena u projekat je osnovna škola „Muharem Kadriu“ iz Velikog Ternovca, selo nastanjeno samo albancima.

Vršilac dužnosti direktora ove škole, Naim Saljihu, kaže da je ovim projektom KT hteo da pomogne učenje srpskog jezika, a za rezultate pokazaće vreme.

„U Preševskoj Dolini ima puno nastavnika koji nisu obučeni da rade sa učenicima na predmetu srpski jezik. Koordinaciono Telo je hteo da pomogne da se poveća nivo znanja srpskog, kao npr u Vojvodini, jer u našem selu učenici prvi put čuju srpski jezik u školi ili televiziji. Koliko će pomoći ovaj projekat pokazaće vreme“, kaže Naim Saljihu za informativni portal Titulli.

Vjolca Sadiku je jedna od sedam nastavnika srpskog jezika u ovoj školi. Ona ima iskustvo od 35 godina u školi i kaže da su učenici ranije imali više zainteresovanja za učenje srpskog jezika.

„Projekat je dobrodošao, verujem da ćemo još više raditi, a koliko ćemo imati uspeha videćemo. Međutim, bez znanja oba jezika, ne možeš imati uspeha u albanskoj školi, iako se mi trudimo da što više pričamo na srpskom. Bez znanja albanskog jezika teško je raditi sa učenicima, posebno ovde u Trnovcu“, naglašava nastavnica Vjolca Sadiku.

Sadiku dodaje da je u celini zadovoljna učenicima, jer je Trnovac mesto gde učenici nemaju komunikaciju sa srbima, a u svakom odeljenju možeš naći barem 10 do 15 učenika koji znaju da komuniciraju na srpskom jeziku.

Asistentkinja na projektu KT u ovoj školi je Dragana Krstić, profesor srpskog jezika iz Niša. Ona kaže da je pre dolaska ovde pohađala seminare sa stručnjacima predavanja srpskog jezika kao nematernjeg jezika sa univerziteta u Beogradu i Novom Sadu.

„ Ovo je prvi put da se nešto ovako izvodi, da učenici imaju asistente u osnovnim školama, tako da što se prvih utisaka tiče, ja sam veoma zadovoljna. Na časovima se pridržavamo programa, prilagođavamo program rada u zavisnosti od nivoa koliko deca znaju, i sa nastavnicama ih učimo srpski potreban za svakodnevnu komunikaciju“, kaže profesorka Dragana Krstić.

Što se tiče poteškoća, prema njenim rečima, je to što ona ne zna albanski jezik.

„Jeste mala poteškoća to što ja ne znam albanski jezik, tako da smo preduzeli neke mere po tom pitanju, da i mi profesori koji smo ušli u škole imamo časove albanskog jezika, da makar učimo tu školsku leksiku koja je potrebna na času sa decom. Deca su vrlo zadovoljna kad ja na času koristim albanski jezik, tako da je to bukvalno jedna uzajamna razmena znanja“, dodaje asistentkinja Krstić.

Mi smo intervjuisali i troje učenika sedmog razreda osnovne škole „M. Kadriu“, koji kažu da srpski jezik uče u školi i na televiziji.

„Äas srpskog jezika nam dobro prolazi, nastavnica je veoma dobra a takođe i asistentkinja. Ja sam vrlo aktivna na času jer mi se sviđa ovaj jezik i znam da komuniciram i da pišem. Srpski sam naučila iz televizije i u školi“, kaže Bjondina Aljiu, učenica sedmog razreda.

„Na času srpskog jezika učimo da čitamo, učimo gramatiku i književnost. Dobro je znati srpski jer kada idemo negde gde se priča srpski jezik tada će nam biti lakše da komuniciramo“, naglašava učenica Medina Bajrami.

„Nemamo poteškoće na času srpskog jer nam nastavnica objašnjava sve što ne znamo. Znam da komuniciram i da pišem na srpskom, a jezik sam naučio od porodice, posebno od mog strica. Srpski je jezik koji nama treba u našem mestu“, kaže Aljbin Aljiu, takođe učenik sedmog razreda.

Ovaj projekat, kako je predviđeno, trajaće deset meseci, koliko i školska godina, do 15. jula.

Osvnovna škola „Muharem Kadriu“ u Trnovcu je i ove godine beležila pad broja učenika, jer je novu školsku godinu počela sa odeljenjom manje.

„Ovu godinu smo počeli manjim brojem učenika. Ja se sećam kada je škola imala 1.300 učenika, a u ovoj godini imamo samo 685. U matičnoj školi imamo 477 učenika, u školi u strukarskoj mahali su 201, dok u Malom Trnovcu sedam učenika. Ove godine imamo 36 odeljenja, a prošle godine smo imali 37. Svake godine broj učenika se smanjuje“, kaže VD direktora škole, Naim Saljihu.

Ova škola ima 86 zaposlenih, od tog broja 65 su nastavnici, a ostalo osoblje su administracija, radnici školske kuhinje i pomoćni radnici./Titulli.com/

VIDEO