Civilno društvo u Preševu još bez uticaja u javnom i društvenom životu (Foto & Video)

Fatmir Azizi, predsednik komisije za konkurs udruženja građana ispred opštine Preševo, kaže da je u poređenju sa prošlim godinama kad su ova udruženja uzela sredstva direktno iz opštinskog buđeta, ove godine opština objavila konkurs.

„Ove godine smo novim pravilnikom zakona o buđetskom sistemu, na neki način bili primorani da objavimo konkurs.  U 2014-oj godini za nevladine organizacije izdvojili smo dva miliona dinara, a organizacije su bile iz opštine Preševo, Bujanovac i Vranje. Ove godine smo po prvi put objavili kjonkurs i izdvojili smo ukupno jedan milion dinara. Konkurisali su ukupno 12 organizacije, a sedam od njih su ispunili kriterijume konkursa. Ove godine u konkursu su imale pravo da konkurisaju samo udruženja iz opštine Preševo, a najmanja vrednsot koju će dobiti je 50 hiljada, a najveća vrednost 200 hiljada dinara“, kaže Azizi za informativni portal Titulli.

„Znamo da su ova sredstva nedovoljna ali verujem da ćemo sledećih godina izdvojiti više sredstava, u zavisnosti od buđetskih mogućnostima“, dodaje Aziz.

Kao i ostale opštine, i opština Preševo ima Kancelariju za mlade, koja je u poslednje vreme baš aktivna, posebno na dodeljivanju pomoći izbeglicama sa Srednjeg Istoka, koji uglavnom dolaze iz Sirije.

„Kao rezultat velikog priliva izbeglica koji prolaze preko teritorije naše opštine, mi smo počeli sa aktivnostima da pomognemo izbeglice, prvo ka neformalna grupa, dodelili smo vodu, sokove, hranu i odeću koje smo obezbedili od lokalnih donatora. Od osmog avgusta smo kao rezultat dobre saradnje sa UNHCR-om, imamo ljude koji organizuju transport izbeglica od sela Miratovac do prihvatnog centra u Preševu“, kaže Agon Ajeti, predstavnik Kancelarije za mlade Preševo.

Ajeti kaže da je ova kancelarija veoma aktivna od osnivanja 2009-e godine, uglavnom sa mladima naraznim projektima, kao što su kampanje podizanja svesti, ulične akcije idruge projekte.

On naglašava da je buđet kancelarije ove godine veći kao rezultat njihovih angažovanja, a osaradnji sa ostalim kancelarijama za mlade kaže „Kancelarija za mlade Preševo sarađuje i imala zajedničke projekte sa drugim kancelarijama u Srbiji, kao što su Užice i Bosilegrad, a najbolju saradnju imamo sa Kancelarijom za mlade u Bujanovcu“.

Najaktivnija nevladina organizacija u Preševskoj Dolini je Centar Solidarnosti i Unapređenja – CSU, sa sedištem u Preševu, koja ima kancelarije i u dijaspori, kao u Švajcarskoj, Nemačkoj, Belgiji i Austriji, kao i u Kumanovo u Makedoniji.

Ova organizacija je osnovana 2007-e godine i od tada je realizovala puno humanitarnih, socijalnih i edukativnih projekata, kao što su projekat „Hleb i nada“, dodela paketa sa hranom u Ramazanu i Bajramu, pomogla decu bez roditelja, pomaže izbeglice sa Sirije i druge projekte.

Jedan od značajnijih projekata je i izgradnja 11 kuća za porodice sa teškom socijalnim stanjem.

„Ovaj projekat smo počeli 2009-e godine, kad smo jednoj porodici u selo Dobrosin, opština Bujanovac, izgradili kuću. Bili smo prvi u Dolini što smo realizovali to. Videli smo da se na Kosovu grade kuće ali postojao je skepticizam da sa našim lokalnim kapacitetima ne možemo realizovati tako nešto. Uz pomoć naših sugrađana, naših građana sa dijaspore, lokalnih kompanija, i sa organizovanjem CSU, do sada smo uspeli da izgradimo 11 kuća“, kaže za Titulli, đeljalj Hasani, administrativni menađer organizacije.

Prema njegovim rečima CSU je osnovana 2007-e godine kao rezultat potreba i stanja u društvu, jer su osnivači organizacije uvideli da postoje porodice koje imalu probleme i sa egzistencijom.

Što se tiče finansiranja, on kaže da projekte organizacije CSU podržavaju sugrađani, lokalne kompanije, dijaspora, i kako kaže on, pošto su izgradili organizaciju u punom smislu te reči, oni su uspeli da obezbeđuju partnere, koji konstantno podržavaju njihove aktivnosti potem projekata.

O stanju civilnog društva u Preševu, đeljalj Hasani procenjuje da je stanje u nezadovoljavajućem nivou.

„Nedostaje organizovanje, zajedničko telo koja će se osnivati od ovih organizacije, i da na taj način ne bi delovale individualno kada bude reč o podizanju glasa za jedan određen fenomen ili za zajedničke aktivnosti. U Dolini nedostaje civilno društvo, ona ramo reaguje sa člancima po veb stranicama“, kaže Hasani.

On dodaje da su oni preduzeli inicijativu da se radi unifikacija nevladinih organizacija, da bi se njihov glas pojačao i da se poveća njihov uticaj u društvu.

Orim navedene organizacije, jedna od organizacija koja je poznata po raznim humanitarnim u kulturnim aktivnostima je Kulturno udruženje „Dituria“, sa sedištem u Preševu, koja ima i kancelariju u Bujanovcu, osnovana 2002-e godine.

„Udruženje Dituria ima dva segmenta delatnosti, kulturni i humanitarni. Tokom vremena konflikata u regioni, bili smo vrlo aktivni u humanitarnim aktivnostima, a u poslednje vreme smo fokusirani na kulturne aktivnosti, iako smo ovih meseci dali skromni doprinos pomaganjem izbeglica koji uglavnom dolaze sa Sirije. U poslednje tri godine pomogli smo logistikom učenike koji žele da studiraju u Turskoj sa stipendijom, jer iz naših prostorija više od 150 kandidata su poslale formulare“, kaže Neđmedin Ademi, predsednik kulturnog udruženja Dituria.

Projekte ove organizacije, prema Ademija, finansiraju se od strane raznih donatora, kao što je jedna vladina turska organizacija, zatim iz dijaspore, koja je, prema njegovim rečima, dala doprinos i u najtežim trenucima.

Što se tiče stanja civilnog društva, Neđmedin Ademi, kaže da glas civilnog sektora u Preševskoj Dolini ostaje nečujan.

„Naše stanovništvo ne može da stvara kulturu svesti civilnog društva. U zemljama sa razvijenom demokratijom civilno društvo ima veliki uticaj. Ona je čak i nadzornik rada lokalnih ili centralnih vlasti. Civilno društvo uvek reaguje protiv nepravde nezadovoljstva građana. Kod nas u Preševskoj Dolini glas civilnog društva ostaje nečujan“, naglašava Ademi.

O saradnji podršci lokalnih vlasti, naš sagovornik kaže da se udruženja građana ne tretiraju isto od vlasti.

„Ne kažem da lokalna vlast ima zadatak da svakom udruženju daje isti buđet, ali lokalne vlasti trebaju da odrede svoje politike i zatim na osnovu ovih politika da ne rade odabir, da ne bude pristrasnosti, da ne postoje organizacije sa preferencijama, koje znamo kako funksionišu kod nas. U ovom pravcu treba da transparentnost bude veća“, završava on./Titulli.com/

VIDEO