"Civilno društvo u Bujanovcu u očajnom stanju, nedostatak strategije, fondova..." (Foto & Video)

Nedostatak strategije civilnog društva, nedovoljno interesovanje mladih, nedostatak fondova, odnosno izdvajanje više sredstava od centralnih i lokalnih vlasti,  su neki od izazova civilnog sektora u Bujanovcu.

Nevladina organizacija „The future“ je osnovana 2009 godine i uglavnom se bavi kulturom. Projekti ove organizacije, koja za ciljnu grupu ima mlade, prema rečima predsednika Gezima Muratija, finansirani su uglavnom od Koordinacionog Tela za Bujanovac, Preševo u Medveđu, ali i od opštine Bujanovac i Evropske Komisije.

„Zato što su svi naši projekti u vezi sa kulturom, ja bih naglasio realizaciju filma, odnosno komedije, 2010 godine. Vrlo smo zadovoljni realizacijom ovog projekta jer smo imali uspehe. Film je prikazan u nekoliko televizija, ovde i van zemlje“, kaže Murati za Titulli.com.

Prema njegovim rečima, stanje civilnog sektora u Preševskoj Dolini nije zadovoljavajuća zbog nedostatka strategije samih NVO-a, a zatim i strategije centralnih i lokalnih vlasti, a takođe nedostaje i sama inicijativa i motivacija mladih za doprinos u civilnom društvu i razvoj društva u kojoj živimo.

„Izrada strategije civilnog društva, poznavanje vrednosti ovog društva od strane mladih i pronalazak finansijskih resursa. To bi rešilo realizovanje ciljeva civilnog društva u našem regionu“, završava Murati.

U Bujanovcu ima i organizacije, odnosno udruženja građana iz Beograda, koje imaju kancelarije u tom gradu. Jedna od njih je „Građanske inicijative“, koja je prisutna u regionu od 2011 godine sa projektom jačanje mladih putem raznih treninga „Youth Build“.

Fismir Jahiu, kordinator kancelarije ove organizacije u Bujanovcu, kaže da „Građanske inicijative“, osim ovog projekta, realizuju i projekat jačanje kapaciteta i javnih politika“.

Takođe i Jahiu smatra da nedostatak strategije civilnog društva utiče da u ovom sektoru ima zaostajanja.

„Ima zaostajanja jer civilno društvo ne može da prati izmene. U periodu smo kada se izrađuje prva strategija civilnog društva u državnom nivou i kako izgleda civilni sektor u Bujanovcu ne prati te izmene. To je vrlo važno jer dolazi faza kada strani donatori neće više biti prisutni u Bujanovcu i treba da se usredsredimo da naše fondove obezbeđujemo od naših poreskih obveznika“, naglašava Jahiu.

Što se tiče saradnje sa lokalnim institucijama, koordinator kancelarije „Građanskih inicijativa“ u Bujanovcu kaže da je „saradnja zadovoljavajuća, ali treba da se unapređuje“.

„Došlo je vreme da se nijedna odluka ne donese bez javnih debata, i važno je da se svi uključujemo i dajemo doprinos. Nama trebaju aktivni mladi ljudi koji učestvuju u svim procesima i takođe u donošenje odluka“, kaže Jahiu.

Još jedna organizacija koje je aktivna od 2011 godine je „Vlazrimi“ iz Bujanovca, koja se takođe bavi mladima, učenicima srednjih škola, ali i njihovim profesorima.

Prema rečima predsednika ove organizacije, Ibrahima Rustemija, od osnovanja „Vlazrimi“ je realizovao nekoliko projekata koji su imali cilj povećanje edukacije i neformalnog obrazovanja kod mladih.

„Organizovali smo razne treninge sa profesorima, uglavnom onih iz srednjih škola, ovde i van Preševske Doline, najviše u Turskoj. Zatim organizovali smo seminare i međunarodne simpozijume. Za učenike smo organizovali treninge i kurseve jezika, a u poslednje vreme smo pomogli učenike koji su odlučili da studiraju u Turskoj“, kaže za naš portal, Ibrahim Rustemi.

Projekti ove organizacije su uglavnom finansirani od Turske, odnosno turskog ministarstva dijaspore, koji su njihov glavni partner, ali imaju saradnju sa više organizacija skoro od svake balkanske države.

Što se tiče saradnje sa lokalnim institucijama i organizacijama, Rustemi kaže da je „Vlazrimi“ uvek bio otvoren za saradnju. „Sa lokalnim vlastima imamo saradnju, ali uzimajući u obzir način finansiranja projekata od strane opština Bujanovac i Preševo, na žalost ima puno organizacija koje postoje samo na papiru i dobijaju projekte, koji nikad ne izlaze u javnost“, kaže on.

Prema mom mišljenju, dodaje Rustemi, „ove organizacije su rukovođene od nesvesnih ljudi koji možda imaju druge odnose sa lokalnim institucijama. Oni dobijaju velika sredstva a njihove aktivnosti se ne viđaju u javnost. To mnogo oštećuje  organizacije koje imaju strategiju i rade za dobrobit mladih“, završava Rustemi.

Albanska Kulturna Zajednica (AKZ) „Perspektiva“ iz Bujanovca, kao deo civilnog društvo postoji od 2001 godine.

Prema rečima predsednika ove organizacije Sevdailja Hisenija, „Perspektiva“ ima u svoju agendu informativno i kulturnu delatnost a razvila je aktivnosti za afirmaciju albanske kulture ne samo u Preševskoj Dolini, nego i šire.

 Što se tiče projekata Hiseni kaže da je „Perspektiva“ osnovala nedeljni magazin sa istim imenom, koji je funksionisao četiri godine, izašao u 2.000 brojeva, a projektima je podržan od Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Hiseni stanje civilnog društva u Bujanovcu ocenjuje kao „očajno“.

„U poređenju sa razvijenim državama regiona, civilno društvo kod nas je u očajnom stanju. Ne izdvajaju se dovoljno sredstava od lokalnih vlasti, sredstva koje su predviđene za razvoj civilnog društva. Ova vlast u poslednjih tri godine malo se brine o aktivnostima civilnog društva u stilu bivših režima kada je civilno društvo smatralo neprijateljem države“, naglašava Sevdailj Hiseni.

„Naš apel je da ubuduće, lokalne vlasti, ali i Koordinaciono Telo i Ministarstvo kulture izdvajaju više sredstava da bi civilno društvo razvila svoje aktivnosti nesmetano, da stimuliše debatu i da se profesionalizuje“, smatra predsednik „Perspektive“ u Bujanovcu.

Rukovodioci ovih organizacija nadaju se da dobrom strategijom civilnog društva i pronalaskom fondova, putem dobrih projekata za društvo, ubuduće funksionisati bolje, na način da se i mladi više aktiviraju, i da civilni sektor ima svoje mesto koje mu pripada u društvu./Titulli.com/

VIDEO