Teško stanje, u Preševo 970 porodica žive od socijalne pomoći (Foto & Video)

Prema direktoru Centra za socijalni rad u Preševu, Nazmija Jašarija, 970 porodice, ili oko pet hiljada građana opštine Preševo žive od socijalne pomoći.

„Na žalost, aktuelno materijalno stanje našeg stanovništva je teško i svakim danom se pogoršava. Trenutno 970 porodice koriste materijalnu pomoć. Prosek članova porodice se uzima 4 ili 5, što znači da blizu 5.000 građana direktno koriste materijalnu pomoć“, kaže za Titulli.com, direktor Jašari.

Da bi saznali u kojim uslovima žive ove porodice, sa kojim se problemima suočavaju i koje zahteve imaju, mi smo posetili nekoliko njih.

Porodica Fejzulaha Mehmetija iz Preševa živi u krajnem siromaštvu. Ova devetočlana porodica živi u staroj kući sa samo dve sobe, u teškim uslovima, bez vode unutar kuće. Glava porodice Fejzulah je bolestan od srca i ne može da radi i održava porodicu, a njegova žena Hanumšahe pati od epilepsije.

„Ja i moja porodica od devet članova živimo od socijalne pomoći. Imamo sedmoro dece, šest od njih idu u školi a najmlađi u predškolsko. Uzimamo mesečno socijalnu pomoć od 18 hiljada i 500 dinara, ali sa ovim jedva istrajemo dve nedelje. Meni i ženi samo za lekove trebaju 60 evra mesečno. Ja bolujem od srca, a žena od epilepsije. Njoj treba uvek neko pored, jer pada, a posebno kada je vrućina i kad se uznemirava“, kaže Fejzulah Mehmeti za naš portal.

Oni su probali izlazak iz krize odlaskom u Belgiji, ali samo nakon sedam meseci belgijske vlasti su ih vratili nazad. Sada žive od socijalne pomoći, od pomoći raznih organizacija i društva.

„Pomogli su nam neke organizacije, prijatelji, komšije, dobronamerni ljudi iz nekoliko sela iz Preševa i Bujanovca kojima se puno zahvaljujem. Mi devetoro živimo u jednoj sobi a u drugoj držimo stvari. Šta da radimo moramo živeti ovako“, kaže Mehmeti, tražeći pomoć od onih koji imaju mogućnosti da pomažu.

„Moj zahtev je da nam pomogne ko može. Ja imam 55 godina, ranije sam sekao i prodao drva, ali više ne mogu. Lekari mi kažu da koristim lekove, ali lekovi koštaju, nijedan nije bez para. Takođe i lekovi za ženu, koji su skuplji“, naglašava na kraju našeg razgovora Fejzulah Mehmeti.

Takođe i Ćazim Ajdini iz sela Donje Šošaje živi u teškim uslovima. Ćazimi, bivši pripadnik OVPMB, ima troje dece i ženu. I on je bolestan, ne može da radi, jedini prihodi su mu socijalna pomoć.

„Ja živim mnogo loše. Imam petočlanu porodicu, bolestan sam, žena mi je gluva, a deca mala. Ranije sam radio fizičke poslove u građevinarstvu i poljoprivredi, ali više ne mogu. Uzimamo socijalnu pomoć, ali  i to kako izgleda neće više da mi daju, jer zbog bolesti nisam moga da se javim u Zavod za zapošljavanje“, kaže Ćazimi.

Kuća gde živi porodica Ajdini spolja ne izgleda tako loše, jer je sagrađena 2003 godine. Ali kada ulaziš unutra, plafon samo što nije pao, kada ima padavine curi, a zidovi su buđavi od vlažnosti.

„Kuću imam od 2003 godine. Sagradili su mi jedna organizacija iz Belgije zajedno sa opštinom. Zahvaljujem ih za ovo jer nisu me ostavili u staroj kući da zidovi padaju na decu. Ako neko ima mogućnosti neka mi pomogne, za decu, jer su od 15 godina i ispod“, nastavlja razgovor Ajdini.

On se žali i na usluge zdravstvene ustanove u Preševu, ali i na političare, odnosno rukovodioce.

„Mi smo izašli u planine zbog nečeg. Da naša deca imaju nešto. Ja sam izašao za ovo mesto, ne za predsednika i za ostale. Ali za nas se ne interesuju ni predsednik, ni potpredsednik, ni poslanik. Hvala prijateljima koji mi pomažu, jer za državu, za opštinu, mi ne postojimo. Ja da se obogatim a nečija deca da idu bez odeće i obuće, to nije pravedno“, kaže ljutito i zabrinuto od teških uslova Ćazim Ajdini iz preševskog sela Donje Šošaje.

Osim sa porodicama koje žive u siromaštvo, centar za socijalni rad se bavi još jednom kategorijom građana, a to su osobe sa invaliditetom, odnosne osobe koje imaju potrebu za pomoć i negu drugog lica.

„Druga kategorija sa kojom radimo je pomoć i nega drugog lica. Tu se radi o osobama koji su nesposobni, hendikepirane osobe i koji boluju od raznih bolesti. Kod nas se prikuplja dokumentacija, kompletira se, i naš zadatak je da šaljemo komisiji. Završnu odluku donosi komisija“, kaže direktor Centra za socijalni rad u Preševu, Nazmi Jašari.

„Ovde valja istaći da ima mane, imamo puno žalbi od stranaka jer je lekarska komisijo vrlo rigorozna. Zato imamo problema, imamo žalbi, ali mi nismo ti koji možemo da utičemo ili da pomognemo na realizaciji ovog prava, to je ekskluzivno pravo lekarske komisije“, dodaje on.

Povodom toga, mi smo posetili jednu porodicu, koja živi u teškim uslovima, ali barem je regulisala ovo pitanje, pomoć i nega drugog lica.

Begzad Haljiti imam 77 godine, i živi sa njegovom šestočlanom porodicom u selo Gornje Šošaje, opštine Preševo. Haljiti uzima malu penziju, ali živi u teškim uslovima. On treba da se brine o dvoje siroćadima, koje je ostavio njegov sin, koji je umro pre četiri meseca, ali i za drugog sina Jetona, koji ima 32 godine, koji nije sposoban da radi, jer ima mentalne poremećaje, a pre pet godina je imao i napad, nakon kojeg ne može više ni da priča.

„Živimo samo da jedemo i pijemo. Šesto smo članova u porodici. Sin mi je umro pre četiri meseca i ostavio dvoje dece, sina i ćerku. Drugi sin Jeton ima 32 godine, ranije je barem govorio, ali pre pet godina je imao napad i od tada više ne priča“, kaže Begzad Haljiti za Titulli.com.

On je bio 32 godine predsednik Mesne zajednice za četiri obližnja sela, Gornje Šošaje, Bukovac, Gare i Gosponica. Zbog starosti, on kaže, da više ne moži da radi poljoprivredne poslove, a ni da drži životinje.

Što se tiče Jetona, on ima regulisano pitanje kao osoba koja ima potrebu za pomoć i negu drugog lica i uzima 26 hiljada dinara mesečno. A deca siročad, osim dečjeg dodatka, pomažu se od strane organizacije Centar Solidarnosti i Unapređenja iz Preševa, u okviru projekta „Zatočište za siročad“.

„Mnogo teško, ali nam pomaže selo, pomažu nam ljudi sa ovih prostora koji dolaze pomažu nam i ne kažu ni imena. Takođe nam pomažu i neke organizacije, kojima ne znam imena“, kaže Haljiti, koji dodaje da ni kuću gde žive nije sagradio sam.

„Ni kuću gde živim nisam sagradio sam. To su mi izgradili za vreme OVPMB 2001 godine“, završava on.

Osim ovih kategorija, Centar za socijalni rad u Preševu bavi se  i tretiranjem slučajeva napuštene dece, koji, prema rečima direktora, nisu česti slučajevi.

Takođe se ova institucija bavi i porodicama koje žele da usvoje decu. Ove godine su dve porodice pronašle decu za usvojenje pomoću ovog centra.

I Centar za socijalni rad u Preševu se finansira od nadležnog ministarstva, a od opštinskog buđeta dodeljuju im se sredstva za kratkoročnu pomoć i materijalne troškove. /Titulli.com/

VIDEO