Koju pomoć dobijaju socijalni slučajevi u Bujanovcu!? (Foto & Video)
Teško ekonomsko stanje i visoka stopa nezaposlenosti u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa, je problem koji ostaje da se rešava. U ovim životnim uslovima česti su i socijalni slučajevi, odnosno porodice koje imaju potrebe za socijalnu pomoć.Mi smo kontaktirali Centar za socijalni rad u Bujanovcu da se informišemo kakvo je stanje u ovoj opštini, i od direktora centra Nijazija Ahmetija, informisani smo da trenutno 833 porodice iz opštine Bujanovac su korisnici socijalne pomoći.
„Poslednji podaci iz avgusta kaže da trenutno 833 porodice uzimaju novčanu socijalnu pomoć, a iznos sredstava koje izdvaja republika, nije isti. Mesečni iznos koji uzimaju je od osam do 26 hiljada dinara, ali vrlo rekto se dešava da dobiju maksimalni iznos, tako da je prosek oko 17 hiljada dinara“, kaže direktor Ahmeti za portal Titulli.com.
Prema njegovim rečima, prioritet za dobijanje socijalne pomoći imaju poorodice sa starim osobama, sa decom i oni koji nemaju uopšte prihoda, a za to odlučuje stručna ekipa Centra za socijalni rad, koji kompletira dokumentaciju i izlazi na teren, odnosno na mesto dešavanja.
Ahmeti kaže da i osobe sa invaliditetom uzimaju sredstva iz buđeta republike.
„Za avgust 302 osobe iz opštine Bujanovac su dobile naknadu za pomoć i negu drugog lica. Takođe i ove osobe ne dobijaju isti mesečni iznos. Zavisno od invalidnosti, oni uzimaju od 10 do 26 hiljada dinara mesečno“, kaže direktor Centra za socijalni rad u Bujanovcu.
U vezi sa osobama koji imaju pravo na ovu pomoć, na zvaničnoj internet stranici Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (RFPIO), kaže se „Pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica ima osiguranik i korisnik penzije kome je zbog prirode i težine povrede ili bolesti neophodna pomoć i nega za obavljanje radnji radi zadovoljavanja osnovnih životnih potreba. Po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, pravo, praktično, imaju samo nepokretni, slepi, dementni, i oni koji bez tuđe pomoći ne mogu da se hrane, oblače, niti kreću po kući, kao i oni koji su na dijalizi“.
Baškim Salihi, iz Trnovca, ima 42 godine. On je kao beba od devet meseci od velike temperature pretrpeo zapaljenje mozga. On, prema rečima njegovih članova porodice, nije sposoban da se sam oblači, niti da se kupa, ai kad jede ima poteškoće. Prema izveštaju lekara, Baškim pati od epilepsije i mentalne retardacije, a takođe ima demormaciju kičme i kolena.
Međutim, i pored ovog stanja, Baškim ne dobija nijednu naknadu od države. Kako kaže Baškimov brat, Mustafa Salihi, sedam puta su zatražili novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica, ali i pored toga što su lekari odobrili, komisija Republičkog fonda PIO u Vranje je odbila.
„Baškimovo stanje nije uopšte dobro. On sam ne može ništa da radi, da nije majka velike je problem. Majka ga oblači i kupa, on ne može ništa sam. I kada jede, treba da budeš pored njega. Što se tiče naših zahteva, mnogo puta smo ga vodili u vranje, svi lekari mu daju pozitivno, komisija ga odbija. I u VMA u Beogradu smo ga vodili, i oni su rekli da njemu pripada nega, ali komisija ga odbila“, kaže Mustafa Salihi za Titulli.
Direktor Centra za socijalni rad, Nijazi Ahmeti, u vezi ovog slučaja kaže da „to ne zavisi od nas, jer odluku donosi lekarska komiisija pri fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje u Vranje“.
„Nakon zahteva ove osobe, mi smo kompletirali predmet i poslali u PIO u vranje, jer tamo radi komisija za takve slučajeve. Nama je vllo žao, jer ovoj osobi treba pomoći, ali to ne zavisi od nas. To zavisi od komisije, koja razmatra sučaj i donosi odluku, a mi delujemo po ovoj odluci“, kaže Ahmeti.
I Baškimova majka, Zirije Salihi, koja ima 75 godina, kaže da ima poteškoće sa njenim sinom.
„Dosta tešeko, ja sam ostarila i ne mogu, a on ima potrebe da se okupa, da se oblači, i da se nahrani. Ništa ne radi sam, ne zna da se oblači, ni da se kupa sam. Pije svake noći po dve tablete, koje uvek drži u đepu“, kaže Zirije Salihi.
Nakon poslednje žalbe porodice Salihi zbog odbijenja njihovog zahteva, dana 12 maj 2015 godine, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, donelo je jedno rešenje kojom se odbija žalba sa nekoliko razloga, e jedan od njih je „da je konstatovano da je neurološki nalaz bez piramidalnog deficita, samostalno pokretan, sfinktere kontroliše, dok se stepen mentalne retardacije nije mogao utvrditi zbog jezičke barijere i bez nalaza Komisije za kategorizaciju“.
Osmočlana porodica Baškima Salihija živi samo od penzije koju uzima njegova majka, jer je njegov brat, koji ima četvoro dece, nezaposlen i žive uglavnom od poljoprivrede. Oni se zahvaljuju unuku iz Švajcarske koji obezbeđuje tablete za Baškima.
Porodica, koja uzima socijalnu pomoć, ali živi i vrlo teškim uslovima jer porodica Halita Muslija, iz Trnovca. Halit, koji ima 53 godina, ima devet dece, ali dve ćerke se udale, pa živi sa ženom Ajšom i sedmoro dece u staroj kući, koja ima tri sobe i hodnik.
Uz pomoć seljana, dve sobe su renovirali, i takođe su obezbedili frižider i mašinu za pranje veša, koju ne mogu koristiti jer nemaju vodu.
Ajše Musliu, kaže da je vrlo teško jer je njen muž bolestan i ne može da radi. Ona se zahvaljuje svima koji pomaže.
„Da nije selo mi bismo umrli. Ja sam već 12 godine bolesna, a muž već tri meseca je bolestan i treba da ide na operaciju u Beograd. Sve lekove treba kupiti, sem toga i knjige za decu, a gde da uzmemo. Uzimamo socijalnu pomoće, ali to nam je malo. Za decu ne uzimam ništa. Ja čekam ko će da mi otvori vrata, ali hvala svima ko nam pomaže, hvala Trnovcu“, kaže Ajše Musliu.
Joše jedna porodica koja živi u teškim uslovima je porodica Rasima Avdija iz sela Turije. Rasim i njegova žena Mesere, žive u staroj kući sa pukotinima po zidovima i krovom koji curi kada ima padavine. Oni imaju sina koji je izašao van zemlje tražeći bolji život.
Videvši stanje ove porodice, humani ljudi, a pogotovo jedan naš gastarbajter iz Švajcarske, je pomagao u izgradnji nove kuće, koja je trenutno pod krovom, ali ima još puno poslova i treba još sredstava do završetka.
Mesere Avdiu kaže da su ranije uzimali socijalnu pomoć, al isada ne uzimaju jer je njihov sin izašao van zemlje.
„Zbog toga što je naš nis izašao van ne uzimamo više pomoć, ali on je izašao zbog muke, a ne iz zadovoljstva. Trenutno živimo u staroj kući, ali zahvaljujem se ćoveku iz Švajcarske koji je nam pomogao na izgradnji kuće. Takođe se zahvaljuejm svima koji su nam pomogli sa hranom“, kaže Mesere Avdiu za naš portal.
I za ovaj slučaj smo pitali direktora Centra za socijalni rad, a on je odgovorio sdledeće.
„Porodica Rasima Avdija pre mesec dana uzela pomoć od 30 hiljada dinara. Mi smo izdvojili sredstva po njegovom zahtevu na Opštinsko veće. Prema našim informacijama, ova porodica ima sina van zemlje, nije ispunjavala kriterijume i odbijena je. Znamo da još žive u teškim uslovima, ali postoje neki kriterijumi preko kojih ne možemo preći“, kaže Nijazi Ahmeti.
Osim navedenih kategorija, u Centru za socijalni rad u Bujanovcu, građani uzimaju i socijalnu asistenciju. Takođe i porodice koje se brinu o deci bez roditelja, ili kojima se oduzme pravo na roditeljsko pravo, uzimaju pomoć, a trenutno ima devet takvih porodica.
Rad Centra za socijalni rad se finansira od Ministarstva za rad, zapošljavanje, borilačka i socijalna pitanja, dok opština Bujanovac izdvaja sredstva za kratkoročnu pomoć i sredstva za materijalne troškove./Titulli.com/