Haljimi: Vlada preko Koordinacionog Tela rezerviše kolonijalni status za Preševsku Dolinu (video)

Titulli: Kako funkcioniše vaš rad kao poslanik Skupštine Srbije. Sada ste dva albanska poslanika, da li ste uspeli da senzibilizujete važna pitanja za albance?

Riza Haljimi: Vaše pitanje pokazuje i nivo aktivnosti koje imamo. Na žalost, još smo u fazi senzibilizacije. Ostajemo još u fazi predstavljanja problema sa kojima se suočava Preševska Dolina. Na Kosovu kompletno predstavnici  manjina su deo vlasti i to je praska u svim državama koje imaju manjine da se im omogućava da budu deo donošenja odluka, da bi lakše rešavali specifične probleme koje imaju. U Srbiji još nema takvog političkog nivoa, ozbiljnijeg pristupa, posebno kada su u pitanju albanci. Probleme imaju i bošnjaci, i druge manjine, ali specifičnije su pitanje bošnjaka, a posebno albanaca, tako da mi ostajemo talac nenormalnih odnosa na relaciji Kosovo – Srbija, ali i na relaciji albansko – srpskih odnosa. Sa ovog aspekta, imamo i manipulativni problem Koordinacionog Tela (KT). Imamo totalno neshvatljivu izjavu aktuelnog predsednika Preševa, koji kaže da „ova vlada nema spremnost da rešava probleme albanaca, čak i kada su u pitanju zahtevi Koordinacionog tela“. Apsurdno da jedan albanski predstavnik, konkretno iz Preševa, prihvati u ovoj formi stanje pokoravanja, i to direktno od vlade, iako optužuje vladu, pohvalivši na drugoj strani KT, a KT je proizvod vlade. Faktički, vlada je uspela da preko KT, rezerviše jedan kolonijalni status za Preševsku Dolinu.

Titulli: Što se tiče pravosudnog sistema, Skupština Srbije je usvojila nekoliko zakona. Da li ste zatražili vraćanje suda u Preševu?

Riza Haljimi: Bio je set zakona iz oblasti pravosuđa, ali ne glavna tačka koju čekamo da bude u dnevnom redu, nadamo se da će biti posle Nove godine, a to je Zakon o sedištima i teritorijama koje pokrivaju sudovi i tužilaštva. Imamo prvenstveno degradaciju pravosudnog stanja albanaca u Preševu i Bujanovcu od 2008. godine. Tada je počela reforma sa kojom su opštinski sudovi koji se sada nazivaju osnovnim sudovima u Bujanovcu i Preševu ostali jedinice, a takođe su i osnovna tužilaštva prešle u jedinice. Međutim, reforma freforme koja se desila 2013 godine degradirala je dodatno stanje, posebno albanaca u Preševu. U Bujanovcu je vraćen Osnovni sud, ali ne i tužilaštvo, ne i prekršajni sud. U Preševu je ostao jer smo imali Prekršajni sud, ali sud koji je postojao 50 godina u Preševu, Osnovni sud kao prvi korak pravosudnog sistema, prvo je degradiran u jedinici a u ovih dve godine je kompletno zatvoren. Stanje je neprihvatljivo. U ovom pravcu albanci su drastično sprečeni da realozuju adekvatno zastupljenje u pravosudnom sistemu u osnovnim sudovima i tužilavštvima, a da ne pričamo o drugom stepenu i apelacionom sudu. Ja sam insistirao da ne samo u osnovnom sudu, nego i u drugom stepenu, i u apelacionom sudu bude adekvatno zastupljenje albanava Doline, međutim vidi se da ni u vreme demokrata, ali ni sada u vreme SNS-a, ne postoji elementarna politička volja za adekvatni pristup albanaca na pravosudnom sistemu. Zbog toga postoje i problemi u zakonskom i ustavnom primenivanju zvanične upotrebe albanskog jezika.

Titulli: U vezi integrisanja albanaca, koja su aktuelna dešavanja nakon Izveštaja o napretku gde se pominje nedovoljno zastupljenje albanaca u državnim organima?

Riza Haljimi: Pitanje integrisanja albanaca je bilo predviđeno programom vlade iz 2001. godine za rešavanje krize u Preševskoj Dolini. Što se tiče ovog pitanja, nakon onih prvih koraka i projekta multietničke policije, koji je realizovan pomoću međunarodne zajednice, OEBS-a, sve ostalo je u zastoju. Ovaj projekat je uradio vrlo značajne promene, ali nije nastavio da obezbeđuje instrumente da se kontinualno obezbeđuju kadrovi iz redova albanske zajednice. Nemoguće je da na konkursima koji se objavljuju u Beogradu probiju kadrovi iz Bujanovca i Preševa. To vidimo u praksi, kada učestvuju. Međutim, na sistemu pravosuđa i ostalim državnim strukturama je urađeno ne vrlo malo, nego skoro nimalo. Imamo drugu odluku, kada smo uspeli da potpišemo sporazum o rekonstuisanju Koordinacionog tela 2009. godine, da se omogući albancima adekvatno zastupljenje u odlućivanju, koji se na praksi ignorisao. Mi smo tada imali plan za 250 albanskih kadrova iz Preševa, Bujanovca i Medveđe, kao prvi korak za poboljšanje katastrofalnog stanja zastupljenja albanaca u državnim organima. Međutim, prvi plan je modifikovan na samo 63 mesta posebnom odlukom vlade, a ta odluka od 2010. godine je primenjivana negde oko 30 odsto. Tada je bilo u planu da se obezbeđuju albanski kadrovi za carinu, poresku upravu i inspekcije, gde je stanje gore nego kako je bilo.

Titulli: Zašto nije ovo realizovano?

Riza Haljimi: Jednostavno, zbog taktičkih poteza i manipulacija Koordinacionog tela. Ova manipulisanja KT su vladine, koja jednim tipom aparthejda stvara posebni organ, koji umesto da se bavi integrisanjem albanaca i rešavanjem životnih problema, on postaje dežurni politički policajac, koji daje izjave da albanci imaju sva prava, da Srbija ustavom i zakonima garantuje njima sva prava, ali da albanci nisu spremni da realizuju ova prava.

Titulli: Imamo aktuelno pitanje uđbenika koji se drže na carinskom terminalu u Preševu. Da li ste imali kontakte sa predstavnicima ministarstva prosvete ili međunarodne zajednice?

Riza Haljimi: Mi smo kao poslanici imali kontakte i u Ministarstvu prosvete u Beogradu, i sastanke visokog nivoa u Prištini, a ovo pitanje smo sve vreme adresirali kod ambasadora Evripske Unije, Davenporta, koji je u toku sa ovim problemom, ali taktiziranja su u maksimumu. Prvenstveno imamo ozbiljni problem nostrifikacije diploma. Za mene pitanje priznavanja diploma sa Kosova je najgrublji diskriminatorni faktor srpske vlade od 1991. godine nad albancima. Imamo period od 11 godina (1991 – 2002) kada je problem rešen privremeno. Imali smo period 2002 – 2007 kada je problem rešen a od proglašenja nezavisnosti opet nam ne ponovi teško stanje. Briselskim sporazumom od 2011 godine, nostrifikacija je počela da se primeni putem Zajednice evripskih univerziteta, uzetei su sertifikati, a ja imam informacije da je do sada 32 mladih uspelo da uradi nostrifikaciju po univerzitetim u Srbiji. Međutim, od 29. aprila 2014. godine proces je stato jer je Ustavni sud proglasio neustavnom odluku srpske vblade od 2012 godine. Tako da smo mi opet u pat poziciji. Međutim znate gde je problem? Imamo informacije da je na poslednjem sastanku u Briselu u septembru pojavio problem da nije nađeno prihvatljivo rešenje za obe strane za Univerzitet u Mitrovici, da li je deo obrazovnog sistema Srbije ili Kosova, i mi smo sada žrtva ovih nesporazuma. Našim mladim građanima se osporava pravo za zapošljavanje jer nam se ponovi stanje oz perioda 1991 – 2002, kada završavaš fakultet sa porodičnim ulaganjima, bez pomoći države, uzimaš diplomu, spreman za rad ali ne možeš raditi jer država ti ne priznaje diplomu.

Titulli: Na temi ekonomskog razvoja, šta mislite ko sprečava dolazak stranih investitora u ovom regionu?

Riza Haljimi: Od vremena embarga prema Srbiji za vreme Miloševića, sva društvena preduzeća tog vremena ne rade više. Privatizacija je katastrofalna. Imamo firme koje su prodate za 2 – 3 hiljada evra a realnu vrednost imaju više od 500 hiljada, i do milion evra. Bilo je slučajeva kada pojedinci bliži lokalnih vlasti u Preševu, u dva slučajeva, dobili mnogo, a radnici su ostali bez posla. Isto, slične manipulacije je bilo i u Bujanovcu. Na drugoj strani nemamo spremnost države. Vidite igre Koordinacionog tela. Oni su obezbedili tri godine zaredom subvencije, ali joše nemamo izveštaj kje su rezultate postigli, koliko radnih mesta su dobili. Za mene je problematično izdvajanje subvencija od strane KT. Problem je što KT pasivizirao lokalne vlasti, umesto da poveća njihove kapacitete. Efekat je potpuno suprotan, pasivizirao je opštinsko rukovodstvo. Njihove kancelarije za ekonomski razvoj ne angažuj use da istražuju tendere po raznim ministarstvima. Svako ministarstvo ima razvojne fondove gde se izdvajaju milijarde. Smešne su cifre od 108 miliona dinara koliko uzimaju Preševo i Bujanovac od KT, koje koriste za asfalt i beton. Oni nemaju projekte i ne konkurišu u ovim ministarstvima koje imaju ozbiljne razvojne fondove. Međutim ima i jedna taktika, kada su nekim slučajem zainteresovani, dobijaju odogovor „vi imate Koordinaciono telo“.

Titulli: Kako vidite rešenje i koje je angažovanje poslanika po ovom pitanju?

Riza Haljimi: Za mene je neprihtatljiv status slepe lojalnosti koje pokazuju dva predsednika opštine prema KT. Njihova briga je kako uzeti 105 miliona dinara da pokrivaju minimum od onog što su obećali, kada grade neki trotoar ili ulicu. Ja nikako ne shvatim da je kružni tok na ulasku u Bujanovac koštao 700 hiljada evra. To je neshvatljivo, kao i da centr u Prešev košta 500 – 600 hiljada evra, porodilište u Preševu, rekonstruisanje posojećeg objekta da košta 1.2 miliona erva. Dok objekat fakulteta u Bujanovcu, koji je uradio sam Progres, koji nije dozvolio lokalnim vlastima da manipulišu, košta ukupno milion evra. Opština Surdulice je prošle godine realizovala 8 miliona evra investicija iz IPA fondova u saradnji sa jednom bugarskom opštinom. Preševo i Bujanovac su ostale sa pomoćom KT na negde 105 miliona dinara, znači milion evra. Tu je problem, da na jednoj strani imamo flagrantnu diskriminaciju a na drugoj strani imamo nesposobne lokalne vlasti.

Titulli: Zašto ne postoji saradnja između poslanika i lokalnih vlasti i Albanskog Nacionalnog Saveta?

Riza Haljimi: Sa lokalnim vlastima ne postoji jer predstavnici lokalnih vlasti ne priznaju poslanike. To je jednostavno katastrofalno i nema nikakve logike. Sa Nacionalnim savetom, od 15 predstavnika koalicija koja rukovodi ima 8 delegata, a PDD i DUA imaju 7. Ovih 7 predstavnika koje imaju PDD i DUA nemaju pozive ni za sastanke skupštine nacionalnog saveta i nisu angažovani ni u jednoj radnoj grupi. U ovim situacijama sa velikim značajem kada dolaze delegacije iz EU, u okviru 23 i 24 poglavlja za realizaciju ljudskih i manjinskih prava, i u okviru aksionog plana kojeg država ima obavezu da uradi za manjine, nema predstavnika Albanskog nacionalnog saveta. Trenutno su sve manjine zastupljene, ali ne i albanska manjina, a strategija je pri kraju. /Titulli/