Arifi: Dobre stvari dolaze polako, svako da razmišlja o ekonomskom razvoju

Titulli: Šta mislite o integrisanju Albanaca u državnim organima Srbije? Takođe i Izveštaj o napretku Evropske Komisije kaže se da su Albanci malo zastupljeni u ovim organima. Kako vidi vaša stranka ovaj problem?

Nagip Arifi: Ovaj problem traje već godinama. U 2010. godini vlada Republike Srbije je usvojila plan o integrisanju Albanaca u državnim organima, i u tom pravcu je vrlo malo urađeno. Izuzev nekoliko osoba koja su zaposlena, i to na određeno vreme, nema poboljšanja, iako je tada, tom programom bilo predviđeno da se otvaraju oko 63 novih radnih mesta za Albance. Pre nekoliko dana susreo sam se za zamenikom zaštitnika građana, koji treba da zaštiti prava manjina, međutim sa ovim pitanjem upoznao sam i ambasadora Evropske Unije i ambasadora OEBS-a. Dao sam i statističke podatke koliko su Albanci zastupljeni u državnim organima. Za ovo pitanje treba samo volja vlade Srbije, jer ne oštećuje buđet Srbije zapošljavanje 100 Albanaca u državnim organima. Ovo je više političko pitanje. Smatram da ovde treba više da radi i vlada Republike Kosovo, jer je u razgovorima sa vladom R. Srbije u Briselu. Tamo je sve suprotno, vlada Kosova želi da integriše srpsku manjinu u državnim organima, a na drugoj strani, ovde su Albanci izrazili volju da se integrišu, međutim vlada Srbije nema volju, ne želi da ima tu Albance. Ovo što vama kažem, rekao sam puno puta i ambasadorima EU i OEBS-a, u Beogradu. Nadamo se da će ovo biti jedan od uslova koji Srbija treba ispuniti za učlanjenje u EU, a trenutak je da zvanični Brisel kaže Srbiji dosta, jer ne možeš unaprediti u ovom pravcu. Dobro je da Albanci žele da se integrišu, da daju svoj doprinos kao građani, a pre svega da pomagaju Albancima u njihovim svakodnevnim problemima. U ovom pravcu, mi treba raditi, tražiti, vršiti pritisak i kod domaćeg faktora, ili vlade Srbije i kod međunarodne zajednice. Jednom rečju, dobre stvari dolaze polako, a loše stvari dolaze brzo.

Titulli: Da li mislite da su Albanci jedinstveni po tom pitanju?

Nagip Arifi: Na žalost, Albanci nisu jedinstveni ni u Albaniji, na Kosovu, ni ovde. Ja razumem ponekad opoziciju da treba napadati vlast da bi pokrenuli neko pitanje, ali u zajedničkim interesima treba da budemo zajedno. Mogu slobodno da kažem da u vreme sastavljenja plana od sedam tačaka sve albanske političke partije su rekli DA u ovom pravcu, i mogu da kažem da na sastancima sa međunarodnom zajednicom, ali i sa vladom Srbije, mi smo za rešavanje problema sa kojima se suočavaju albanci, i tamo smo jedinstveni. Na žalost, u lokalu i u pitanjima od interesa za Albance ovde, nismo. Ja sam pozvao opoziciju nekoliko puta na sastanke koj su bili u interesu Albanaca, oni nisu došli, a na drugoj strani, kada ih poziva nekod od predstavnika vlade R. Srbije, oni dolaze, u ovoj zgradi i drže sastanke, a kod predsednika opštine ne dolaze.

Titulli: Koji su zahtevi albanskog političkog faktora u oblastima kao što je obrazovanje, zdravstvo?

Nagip Arifi: Imamo probleme, vi znate poslednji problem sa uđbenicima, donaciji vlade R. Kosovo, koju je vlada Srbije uzela, drži u terminalu u Preševu, i ne daje nikakav odgovor. Mi smo tražili pomoć i od međunarodne zajednice, ali do ovog trenutka nema nekog progresa. Srbija ne vraća nazad te uđbenike, ali ni ne vrši procedure koje treba završiti. Na poslednjem sastanku sa ambasadorom Davenportom upoznao sam ga da je do 2007. godine vlada Srbije dozvolila korišćenje negde oko 107 uđbenika za osnovne i srednje škole. Od proglašenja nezavisnosti Kosova situacija se promenila i sada se postavlja pitanje. Kako je moguće da Srbi na Kosovu koriste užbenike iz Srbije, da rade sa nastavnim planom Srbije, a na drugoj strani Albancima se ne dozvoli upotreba uđbenika. To je pitanje koje treba da se reši sporazumom dveju susedskih država. Mi se trudimo u ovom pravcu, ali pitanje je veće, pitanje je država koje trebaju da se sporazume oko toga. Mi sa našim mogućnostima, kao lokalna vlast, i kao politička partija, ali i druge partije se trude, ali je realnost da imamo problema na terenu.

Titulli: Što se tiče ekonomskog razvoja, joše nemamo nijednog stranog investitora u ovim opštinama?

Nagip Arifi: Što se tiče ekonomskog razvoja, ja sam gledao intervju predsednika Prištine koji je napadao vladu, jer vlada otvara nova radna mesta a ne lokalne vlasti. Ja sam video u raznim veb stranicama da neko napada lokalnu vlast jer ne otvara organizacije za proizvodnju ili ekonomski razvoj. Lokalne vlasti zakonom nemaju mogućnosti da otvaraju kompanije ili fabrike, ali je to u nadležnostima vlade R. Srbije. Mi smo uradili puno u ovom pravcu, u poređenju sa nekim opštinama. Mi smo prošle godine izdvojili subvencije iz opštinskog buđeta za privatne kompanije, koje su bile u mogućnosti da otvaraju nova radna mesta. Imamo negde oko 60 mladih koji su završili fakultet za dalje usposobljavanje i da kasnije sami nastavljaju da se bave biznisom. Postigli smo da prošle godine uzimamo sredstva od Koordinacionog Tela, negde oko 70 odsto od sredstva koja su bila predviđena za tri opštine. Kompanije su uzele od jedan do tri miliona inara za nova radna mesta, i prema jednoj računici od 2012. do 2015. godine privatne kompanije u Bujanovcu su dobile blizu 910 hiljada evra za ekonomski razvoj. Blizu milion evra za ove četiri godine su uložene u ekonomski razvoj, počevši od opštinskog buđeta. I privatne kompanije u opštini Bujanovac trebaju izaći sa idejama, da daju proizvode. Kako je moguće da, na primer, imamo oko 15 privatnih preduzeća koja se bave proizvodnjom prozora i vrata od PVC materijala, i da, prema nađim informacijama, sve budu rentabilne, čaku su počele i da izvoze u zapadnim zemljama, kao što su Švajcarska, Nemačka i Austrja. Ovo je nešto dobro, ali možda treba da razmišljamo ubuduće da učenici srednje škole orientišu u stručnim smerovima. Mi smo pre nekoliko dana imali delegaciju iz Turske, od grada Bursa, jedna organizacija koja se zove Rumelisiada, koja ima 70 članova, 70 kompanije, sa milijardama godišnjim prometom, a oni su zainteresovani da investiraju u nekim kompanijama. Međutim njih zanima dalji plasman tržišta, jer oni naravano da gledaj usvoje beneficije, posebno u pravcu Rusije. Stanje je takvo da EU postavljala sankcije Rusiji, a sve zanima kako da plasira proizvode prema Rusiji. Drugi problem je da svaka kompanija koja je zainteresovana da investira u Srbiji, prvu pistu imaju u Beogradu i razgovaraju sa ministrima, a ministri vlade Srbije nisu iz Bujanovca, njih zanima uvek razvoj svog mesta. Ja sam puno puta rekao i ponoviću opet, u Bujanovcu se ne očekuje otvaranje neke fabrike Panasonika, nego uvek treba da se orijentišemo na proizvode koje možemo plasirati. Svakako da više značaja trebamo dati razvoju poljoprivrede, jer imamo potencijala i ljudi trebaju da se orijentišu., jer se i na zapadu radi u poljoprivredi, i u Švajcarskoj i Nemačkoj, i u državama koja su mnogo pre ovog regiona. Treba da se razmišlja da svako ima plan, jer je sada ekonomija tržišta, nije vreme komunizma da država misli o tome da regionu budu razvijeni. Na tržišnoj ekonomiji svako treba na tom pravcu da uradi sa sebe i za okolinu povoljni sredinu za ekonomski razvoj.

Titulli: Mesec dana pre kraja godine. Kako ocenjujete rad lokalne administracije u Bujanovcu?

Nagip Arifi: Ja ovu godinu ocenjujem vrlo pozitivnom, jer smo jednom uradili rebalanc buđeta. U pripremi smo i sledeće nedelje uradićemo drgi rebalans za ovu godinu. Biće u Opštinskom veću i potom će Skupština razmatrati i usvojiti. Povečaće se prigodi opštine. Sa sredstvima koja dolaze iz vlade, sigurno će buđet opštine biti najveći do sad, oko 936 miliona dinara. To što se povećava buđet je da su neke kompanije imale obaveze prema opštinii i mi smo uspeli preko suda da povlačimo ta sredstva od tih kompanija i dupunićemo buđet. Možda će po prvi put opština Bujanovac, jer smo 2012. godine samo obaveze Direkcije za izgradnju bile preko 286 miliona dinara, a te obaveze direkcije sledeće godine mogu biti između 15 i 20 miliona dinara, koje trebamo predvideti i ispuniti. Ja sam uveren da će u februaru biti bez obaveza ne samo opština, administracija, nego i sve jave organizacije, možda se po prvi put dešava ovo.

Titulli: Šta nam možete reći i optužbama opozicije da je bilo nepravilnosti u buđetu 2014. godine prema izveštaju državnog revizora?

Nagip Arifi: Ja sam rekao i ranije da opozicija ima pravo da daje primedbe i da je to normalno. Svaka primedba opozicije, koja je na mestu, je dobrodošla, jer vlast potom menja pristup. Međutim, ove optužbe nisu bile na mestu jer sam zatražio sam da dolazi državni revizor i da vidimo mogućnosti za izmene i dopune. Slobodno mogu da kažem da je bo dobrodošao jerpuno odredbi nisu bile usvojene na opštinsko veće i u skuštini, ali i u lokalnoj administraciji. Ja ne želim da kritikujem prethodnu vlast jer ni oni nisu imali jer nismo imali državnog revizora, samo revizore raznih kompanija, a revizija je počela od 2007. godine. Sve predviđene odredbe su usvojene, čak smo pomogli i druge opštine jer oni ih sad uzimaju i samo menjaju naziv opštine. Primedbe je bilo kod finansiranja medija jer do 2014. godine opštinsko veće je odlučila putem zahteva medija a sad treba da se objavi konkurs. Zakon je stupao na snazi u septembru ili oktobru. Zatim, pomoć koji se daje za socijalne slučajeve treba da se predviđa buđetom ali Centar za socijalni rad da odlučuje. Dva članova ovog centra i jedan član lokalnih vlasti. To nije bilo ranije, ni 2009, ni 2010. godine, i tako redom. Finansiranje sportskih klubova ne može biti u buđetu kao ranije, nego je jedna pozicija gde se objavljuje konkurs i treba konkurisati sa programima. Druga primedba je bila i gradski trg, gde je renoviranje bilo predviđeno da se uradi za dve godine, a mi smo projekat realizovali za jednu godinu, i na tom pravcu je trebalo da se predviđa i primenjuje. Sledeća primedba je bila zašto prvog septembra nije usvojen predlog buđeta za 2015. godinu od strane opštinskog veća, a ovu primedbu mogu nam dati i sada. Nijedna opština u Srbiji nije mogla d auradi predlog buđeta jer još nemamo instruksije ministarstva finansija. Ne znamo koliko su sredstva predviđena za transfer u 2016. godini.

Titulli: Koji su planovi za 2016 .godinu, koji su prioriteti lokalnih vlasti?

Nagip Arifi: Mi smo pri završetku predloga buđeta za 2016. godinu. Rekao sam i ranije da joše nemamo instruksije ministarstva finansija u vezi transfernih sredstava koja se prenesu svakoj opštini. Ne samo mi, nijedna opština ih još nema, na žalost, ministarstvo finansija mnogo kasni u ovom pravcu. Glavna sredstva će se usredsrediti na ekonomskom razvoju, i na razvoju infrastrukture. Mi ćemo predvideti sredstva za stručno usposobljavanje mladih koji su završili visoko univerzitetsko obrazovanje, a takođe i sredstva za razvoj poljoprivrede, gde će biti povećanje od 20 odsto. Mi ćemo uraditi predlog buđeta a odbornici će usvojiti. Mi ćemo predvideti sredstva i za sport, za omladinu, za medije i tako redom. Naš predlog će biti u svim pravcima. Naravno, predsednik opštine i opštinsko veće uradiće predlog, a to će usvojiti skupština opštine i nakon usvojenja biće objavljeno na Službenom glasniku, da bi bili spremni za realizaciju kalendarske godine koja predstoji. 

VIDEO: