Srbija u EU bez prava za albance? (Video)

On kaže da je neuspela integracija albanaca u državnim organima Srbije a najodgovornija za to je vlada, koja nije izrazila volju za integraciju albanaca. Kamberi kaže da zbog nedelovanja samih albanaca, i nedovoljne senzibilizacije za kršenje njihovih prava, Srbija napreduje u pravcu Evropske Unije (EU) bez ispunjavanja prava albanaca. 

Titulli: Integracija albanaca u državnim organima Srbije je uvek aktuelna tema. Šta mislite, koliko je postignuto u ovom pravcu?

Beljgzim Kamberi: Integracija, odnosno zastupljenost albanaca u državnom sistemu Srbije je bila glavno obećanje nakon oružanog sukoba između OVPMB i srpskih bezbednosnih snaga. Oko 15 godina kasnije to je glavna tačka neuspeha programa vlade Srbije kao rezultat Končuljskog sporazuma za okončanje rata. Tako da se može reći da su albanci podzastupljeni u svim institucijama koja nisu u nadležnosti lokalnih vlasti. Kada se radi o institucijama koja su direktno u nadležnostima republike, ali i u regionalnim, kao što je Pčinjski okrug, ili Jablanički, kada je u pitanju Medveđa, albanci su vrlo malo zastupljeni. U ovom pravcu nije bilo nikakvog unapređenja i adresa odgovornosti je vlada Srbije, koja nije izrazila volju da integriše albance, nego je u protivnom, nastavila svoju diskiminatorsku politiku.

Titulli: Kako su po vašem mišljenju delovale albanske političke partije ia integraciji?

Beljgzim Kamberi: Albanske političke partije, su na žalost, nakon 2001.godine,  degradirali još više ovu temu. Povećanje simbolične vlasti u Preševu, Bujanovcu i Medveđi nakon završetka rata stvorilo je više mogućnosti u vlasti za političare i više prostora za njih. U ovom pravcu oni su potpuno degradirali organizovaje albanskih političkih partija, koje su danas ne samo podeljene, nego im nedostaje i kvalitet, političko delovanje, što znači da su one zajedničko odgovorne za stanje albanaca Preševske Doline. Ove političke partije ne daju pozitivan doprinos, i ne zastupljaju interese i volju glasača, nego uglavnom su orijentisane na realizaciji klientela i njihovim privatnim interesima.

Titulli: Kad smo kod albanskih partija i institucija, kako ocenjujete rad Nacionalnog Saveta Albanaca (NSA), poslanika u parlamentu Srbije i Skupštinu albanskih odbornika?

Beljgzim Kamberi: Albanci nikad nisu imali više institucionalnih prestavnika. Danas albanci Doline imaju NSA, dva poslanika, rukovode u dve opštine, učestvuju u lokalnim vlastima u Medveđi, ali na drugoj strani, skoro nikad nisu bili diskriminisaniji. To znači da politička zastupljenost ne znači više prava za zajednicu. Izgleda da je tendencija bila da se albancima omogućava institucionalna zastupljenost, a na drugoj strani smanjuju njihova prava. Na žalost, tu prednaći i NSA, jedna od institucija koja se zakonom predviđa da bude organ koji unapređuje prava albanaca u četiri oblasta. Na žalost, i  Izveštaj o napretku i svi drugi međunarodni izveštaji pokazuju da NSA ne postiže da senzibilizuje i izmeni zakonodavstvo, ustav, ili druge podzakonske akte koje onemogućavaju albancima da realizuju njihova prava. NSA u ovom oravcu nije na nivou zadatka.

Titulli: Kako ocenjujete pristup vlade Srbije po ovom pitanju?

Beljgzim Kamberi: Vlada Srbje, na žalost, nastavlja da diskriminiše albance i to radi na vrlo perdidniji način nego ranije. Dakle, od 2003 godine, može se reči da srpske vlade redom, nisu pokazale interesovanje za integraciju albanaca, ili da razviju ekonomski ovaj region. Vlada Vučića je još gora od prethodnih vlada, jer radi tihu diskriminaciju, perfidno. Na žalost, to se ne prati reagovanjem međunarodne zajednice, koja zbog geopolitičkih interesa zatvara oči pred diskriminacijom albanaca, jer ima više interesa da očuva kratkoročnu stabilnost sa Srbijom. Na žalost danas ljudska prava u Srbiji, a posebno manjinska prava, nisu prioritet ni srpske vlade, ali ni EU i međunarodne zajednice, nego je prioritet stabilnost u Srbiji i interesi da ona bude bliža EU nego Rusiji, i to je vrlo negativno.

Titulli: Šta treba preduzeti albanski politički subjekti i vlada u vezi sa integracijom. Gde treba da se usredsrede?

Baljgzim Kamberi: Što se tiče unutrašnjeg organizovanja, naravno da za senzibilizaciju albanskog pitanja treba više političkih aktivnosti, treba kvalitetno jedinstvo, a ne površinsko, lažno. Što se tiče odnosa sa vladom Srbije, treba vršiti pritisak da ponovno počinje dijalog o planu sa sedam tačaka, međutim taj plan treba da se popunjava vitalnim pitanjima, kao što su pravda, ratni zločini i ekonomski razvoj. Svakako da treba više dinamičnosti u dijalogu, i više pritiska srpskoj vladi, koja trenutno ima pogodnost da se predstavlja pozitivno, upravo jer nedostaje pritisak, kao unutrašnji tako i spoljni. To je velika neodgovornost i lokalne albanske politike, koja se ne organizuje, nego svojim zastojom i apatijom doprinese da vlada Srbije predstavlja odvašnjo stanje kao stabilnom i da nema problema sa integracijom i zastupljenošćom albanaca.

Titulli: Kako vidite unapređenje albanskih prava u odnosu sa evropskim integracijama Srbije, kada je aktuelan i Izveštaj o napretku?

Beljgzim Kamberi: Prvi problem kod Izveštaja o napretku je što pitanje Preševa, Bujanovca i Medveđe, i pitanje manjinskih prava nije kao kriterijum. Napomenjuje se kao problem, ali ne kao kriterijum za članstvo Srbije u EU. Iako izveštaj konstatuje da su albanci malo zastupljeni i da je dijalog blokiran, ipak pitanje prava albanaca ne vidi kao vanredno pitanje. Ne može se uporediti pitanje prava albanaca u Srbiji sa pitanjima ostalih manjina. Ovaj region i albansko pitanje ima svoje specifikacije, zbog albansko – srpskih odnosa, i odnosa između Kosova i Srbije. Ovim trendom ima šanse da se Srbija svakim danom približava EU, možda će i jednog dana biti član EU, a da ne reši problem prava albanaca Preševske Doline. U ovom smislu, mi idemo trendom kada Srbija može postati „evropska“ ne poštujući prava albanaca. Možda ćemo doći i do paradokslane situacije kada „Evropska Srbija“ bude više diskiminatorska prema albancima Preševske Doline nego „Titova Jugoslavija“, i ovo je veliki propust, ne samo Brisela, nego i albanaca, a deo odgovornosti imaju i vlade Kosova i Albanije. Srbija svakim danom ide u pravcu EU na trošku i šteti prava albanaca koji žive u Srbiji i ovo je veliki institucionalni propust. Naše institucije koja imaju mandat trebaju mnogo više upoznati Brisel po ovom pitanju i raditi pritisak da se pitanje prava albanaca ide paralelno sa putem Srbije u pravcu BE, jer Srbija u EU bez poštovanja manjinskih prava, tj prava albanaca Preševske Doline, neće biti evropska- ona može biti geografski i politički u Evropi, ali realno neće biti evropska, u i duhu evropskih vrednosti, zbog kojih je i osnovana Evropska Unija.

Titulli: Napomenuli ste Kosovo i Albaniju. koji je njihov uticaj, i kako treba ubuduće da ituču vlade Tirane i Prištine da pomažu pitanje albanaca Preševske Doline?

Beljgzim Kamberi: Kosovska vlada, na žalost, ne samo da nije uticala pozitivno, nego je uticala negativno, jer u dijalogu kojjeg je do sada vodila u Briselu, nije nikad pokrenula pitanje albanaca u Srbiji. To nije samo negativno, nego i diskriminatorno za nas, jer je vlada Kosova trebala da u odnosima sa Srbijom uključuje i pitanje albanaca. Ne može se razgovarati samo o pitanjima unutar Kosova a da se ne razgovara o pitanjima unutar Srbije. Dijalog treba da se odvija po principu jednakosti i reciprociteta, ako ne, onda se ulazi u krug principa pokoravanja, i u tom smislu Srbija dobija najviše, i u odnosima sa Kosovom, i u odnosu sa albancima Doline. Što se tiče vlade Albanije, smatram da albanska vlada u procesu saradnje sa Srbijom u sklopu dobrih komšijskih odnosa, što je joše jedan uslov za članstvo u EU, treba uključiti i pitanje prava albanaca u Srbiji. Nema smisla da Albanija unapređuje odnose sa Srbijom a da albanci Preševske Doline ništa ne dobijaju od ovih odnosa. /Titulli.com/

VIDEO