Albanci diskriminisani u Srbiji, zapošljavanje u državnim organima u niskom nivou

S obzirom da su albanci bojkotovali popis iz 2011. godine, prema popisu iz 2002. godine, u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa živeli su ukupno 88.966 stanovnika.

Od tog broja, 57.595 ili 64.74 odsto su Albanci, 24.929 ili 28.02 odsto Srbi, 4.297 ili 4.83 odsto roma i 2.145 ili 2.41 odsto ostali.

Prema podacima iz 2011 godine, a koji se ne razlikuju puno ni sada nakon pet godina, od ukupnog broja zaposlenih u državnim organima, ne uključujući opštinske administracije i škole, Albanci su zastupljeni samo 24.25 odsto.

Broj Albanaca u nekimo rganima je simboličan. U opštini Medveđa nekoliko državnih organa, ali i organi kao Dom zdravlja, koji je pod opštinskoj nadležnosti, nema nijednog zaposlenog Albanca.

„U opštini Bujanovac u Katastar nijedan Albanac nije zaposlen. Teško je stanje i u republičkim inspekcijama, gde imamo samo jednog Albanca, i to u Inspekciji za rad“, kaže albanski poslanik u Skupštini Srbije, Šaip Kamberi.

Nermine Aljiu – Ademi iz organizacije Građanske inicijative u Beogradu, kancelarija u Bujanovcu smatra da se tema integrisanja Albanaca tema koja se dugo zagovara, i da nije puno urađeno po ovom pitanju.

„Vrlo važan problem je nepriznavanje diploma sa Kosova. Naši mladi koji studiraju na Kosovu sa prvim problemom sa kojim se suočavaju nakon povratka jeste nepriznavanje diploma“, kaže Aljiu – Ademi za informativni portal titulli.com.

Prema njenim rečima, mladi ovog regiona se suočavaju sa diskriminacijom od raznih institucija, a problem može biti ne nedovoljno pznavanje srpskog jezika, kao zvaničnog jezika ove države.

„Mi smatramo da naši mladi treba da se ohrabruju da ostanu ovde. Mi smo realizovali razne projekte sa mladima, kao što je projekat o borbi protiv diskriminacije. Pričam o diskriminaciji jer i diskriminacija je jedan od faktora koji utiče na integrisanje mladih, npr u raznim institucijama se vrši diskriminacija ne prihvativši Albance da se integrišu“, dodaje predstavnica organiyacije Građanske inicijative, Nermine Aljiu – Ademi.

Beljgzim Kamberi, predsednik Odbora za ljudska prava (OLJP) u Preševu, kaže da je integrisanje Albanaca glavna tačka neuspeha plana vlade iz 2001. godine.

„U ovom pravcu može reći da su albanci podzastupljeni u svim institucijama koja nisu u nadležnosti lokalnih vlasti Nije bilo nikakvog unapređenja i adresa odgovornosti je vlada Srbije, koja nije izrazila volju da integriše albance, nego je u protivnom, nastavila svoju diskiminatorsku politiku“, kaže kamberi za Titulli.com.

Prema njegovim rečima, albanske političke partije, od 2001 godine, su na žalost, još više degradirale ovu temu.

„Povećanje simbolične vlasti u Preševu, Bujanovcu i Medveđi nakon završetka rata stvorilo je više mogućnosti u vlasti za političare i više prostora za njih. U ovom pravcu oni su potpuno degradirali organizovaje albanskih političkih partija, koje su danas ne samo podeljene, nego im nedostaje i kvalitet, političko delovanje, što znači da su one zajedničko odgovorne za stanje albanaca Preševske Doline“, naglašava Beljgim Kamberi, predsednik OLJP.

Po pitanju integracije Albanaca, Avdil Ramadani, predsednik Republikanske Stranke u Bujanovcu, kaže da ovdašnji političari nisu se angažovali koliko treba.

„Broj Albanaca u državnim organima je vrlo mali, ali tu je i odgovornost naših političara na vlasti koji se nisu angažovali koliko treba. Imamo institucije, kao što je katastar, gde nemamo nijednog zaposlenog Albanca“, kaže Ramadani za naš portal.

On okrivljuje i vladu Srbije, koja je prema njemu, nedovoljno zainteresovana za albanski narod, ali i lokalne vlasti.

„Vlada nas tretira kao narod drugog ili trećeg reda. Ali oni nisu krivi, lokalna vlast je više kriva. Jer ne mogu da nam negiraju naša prava ako ih mi ne tražimo. Lokalna vlast treba da zaštiti naša prava, jer smo glasali da oni brane naše interese, a interese albanske populacije nisu zaštitili ni 20 odsto“, kaže na kraju predsednik republikanaca u Bujanovcu, Avdil Ramadani./Titulli.com/

VIDEO: