Pravosuđe i Preševska Dolina, Albanci nisu zastupljeni na zadovoljavajući nivo

Albanski politički predstavnici ovog regiona, osim zahteva o vraćanju sudova, posebno u Preševu, naglašavali da su nezadovoljni integrisanjem Albanaca u pravosudnim organima prema etničkoj strukturi stanovništva.

Oni su takođe zatražili upotrebu albanskog jezika uporedo sa srpskim jezikom u ovim organima, povećanje broja sudija i tužioca Albanske nacionalnosti, kao i da predsednik suda u Bujanovcu bude Albanac.

„U ovom pravcu albanci su drastično sprečeni da realizuju adekvatno zastupljenje u strukturi sudija i ostalih zaposlenih u pravosuđe, u osnovnim sudovima i tužilavštvima, a da ne pričamo o drugom stepenu i apelacionom sudu“, rekao je za portal Titulli, Riza Halimi, poslanik u Skupštini Srbije.

Prema njegovim rečima, ima problema i u zakonskom i ustavnoj primeni zvanične upotrebe albanskog jezika.

U vezi ovih zahteva informativni portal Titulli se obratio putem mejla Ministarstvu pravde da uzmemo i njihov stav.

Na naše pitanje o mogućnostima vraćanja osnovnog suda u Preševu, odgovor Ministarstva pravde, odnosno press slušbe ovog ministarstva, je bio: „Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava usvojen je 2013. godine. Ukoliko se u budućnosti budu predložene njegove izmene i dopune, uzeće se u razmatranje i ovo“.

Sličan odgovor je 12. novembra 2015. godine Ministarstvo pravde dao poslaniku Šaipu Kamberiju, na njegovo pitanje u skupštini oko vraćanja osnovnog suda i tužilaštva u Preševu.

„Ministarstvo pravde će prilikom prve naredne izmene Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, razmotriti inicijativu podnetu od strane narodnog poslanika Šaipa Kamberija“, bio je odgovor ministarstva.

Na pitanje portala Titulli „Koliko su Albanci integrisani u pravosudnim organima u Bujanovcu, Preševu i Medveđi?“, odgovor ministarstva je glasio: “I među zaposlenima i među nosiocima sudijskih funkcija nalaze se Albanci“.

Dok na naša pitanja „Koji je broj zaposlenih Albanaca, koliko su od njih sudije i tužioci, i koja je procedura imenovanja predsednika sudova, sudija i tužilaca?“, ministarstvo pravde je poslalo ovaj odgovor „Predsednika suda bira Visoki savet sudstva, za ova pitanja molimo Vas da se obratite Viskom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, koji vode evidenciju o sudijama, tj tužiocima“.

Ministarstvo se nije izjasnilo na naše pitanje oko zvanične upotrebe albanskog jezika, šta je ministarstvo preduzelo i šta će preduzeti ubuduće po ovom pitanju.

Inače, prema aktuelnoj mreži sudova i tužilaštva u Srbiji, Medveđa nema nijednog suda, u Bujanovcu funkcioniše Osnovni sud, u Preševu samo Prekršajni sud, a tužilaštvo nema nijedna od ovih tri opština.

Albanci Preševske Doline traže već duže vreme integrisanje u državnim organima Srbije prema strukturi stanovništva koja živi u ovom regionu.

S obzirom da su Albanci bojkotovali popis iz 2011. godine, prema popisu iz 2002. godine, u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa živeli su ukupno 88.966 stanovnika.

Od tog broja, 64.74 odsto su Albanci, 28.02 odsto Srbi, 4.83 odsto Romi, 2.41 odsto ostali.

Prema podacima lokalnih vlasti Bujanovca iz 2011. godine, od ukupnog broja zaposlenih u državnim organima, ne uključujući opštinske administracije i škole, Albanci su zastupljeni samo sa 24.25 odsto.

Prema ovim podacima, u pravosudnim organima u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa su bili 153 zaposlena, od tog broja 102 Srba, 46 Albanaca i pet Roma./Titulli.com/